Masakri koje su pripadnici palestinskog ekstremističkog pokreta Hamas u subotu izvršili u kibucima na jugu Izraela skrenuli su pažnju javnosti na ove jevrejske zajednice u kojima članovi dele ono što proizvedu.
Prvi kibuc je nastao 1910. na obali Galilejskog jezera, u tadašnjem Osmanskom carstvu, i nazvan je Degania.
Osnovali su ga levičari iz cionističkog pokreta, čije su pristalice zastupale ideju o povratku Jevreja u Palestinu i stvaranju samostalne jevrejske države.
Ideološki tvorac modernog cionizma krajem 19. veka bio je Teodor Hercl, rođen u austrougarskoj Pešti, čiji je otac bio poreklom iz Zemuna.
David Ben-Gurion, prvi premijer Izraela, poslednjih deset godina života proveo je u kibucu Sde Boker u pustinji Negev.
Kuća u kojoj je živeo danas posećuju mnogi turisti.
Socijalistički opredeljeni cionisti su osnovali i mošave, poljoprivredna naselja koja po društveno-ekonomskom uređenju podsećaju na kibuce.
U mošavu su zajednička skladišta i pojedina poljoprivredna oprema i alati, ali finansijska dobit od prinosa ostaje pojedinačnim porodicama koje obrađuju zemlju.
Prvi mošav, Nahala, nastao je 1921. godine.
Migrantski talas posle sticanja državnosti doveo je u Izrael i grupu jugoslovenskih Jevreja.
Oni su 1949. godine osnovali mošav Kidron koji postoji i danas.
Većina kibuca u Izraelu su sekularni, ali postoji i 16 u kojima je vera izuzetno bitna.
Poslednjih nekoliko decenija tradicionalni kibuci nestaju, a većina preostalih je privatizovana.
U malom broju tradicionalnih i dalje je na snazi kolektivno vlasništvo i ravnopravnost u proizvodnji, potrošnji i obrazovanju.
Međutim, u takozvanim obnovljenim kibucima postoji privatno vlasništvo i razlike u zaradama, uz poneki raniji propis.
U Izraelu je 2020. postojalo oko 270 kibuca u kojima je živelo više od 120.000 ljudi, dok je cela država imala 9,2 miliona stanovnika.
Kibuci su 2010. godine činili 40 odsto ukupne poljoprivredne proizvodnje Izraela, u vrednosti oko 1,7 milijardi američkih dolara, prema jednom istraživanju.
(Kurir.rs/BBC na srpskom)
Bonus video: