Napad Hamasa na Izrael, u kojem je više od 1.000 ljudi do sad izgubilo živote, mogao bi da ima mnogo šire posledice, ne samo u tom, inače zapaljivom regionu.
Kao i u svakom sukobu, najviše žrtava snose nevini ljudi. Na stotine ubijenih i poginulih civila su i među Izraelcima i među Palestincima.
Međutim, čitav svet će na ovaj ili onaj način osetiti to na svojoj koži, a ovo je analiza mogućih posledica.
1) Slom mirovnog procesa između Arapa i Jevreja
U srcu bliskoistočne krize koja traje decenijama, nalaze se odnosi Izraela i njenog dominantno jevrejskog stanovništva sa jedne strane, i njegovih komšija – zemalja sa većinskim muslimanskim stanovništvom.
Poslednjih godina su mahom sunitske zemlje počele da ublažavaju svoju politiku prema Izraelu. Ujedinjeni Arapski Emirati sklopili su 2020. normalizovali odnose sa Izraelom uz posredstvo SAD.
Kao deo Abrahamovog sporazuma iz 2020, Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein, Sudan i Maroko uspostavili su normalizovane bilateralne odnose sa Izraelom. Proteklih godina su obavljene i istorijske prve zvanične posete i letovi koje su razmenili Tel Aviv i prestonice pomenutih zemalja.
Očekivalo se da sledeća bude Saudijska Arabija, nakon što su i Rijad, kao najveća sunitska sila i Tel Aviv “otoplili odnose”.
Hamasova sabotaža je paralelna s narušavanjem izraelsko-palestinskog mirovnog plana 2000. godine, nakon samita u Kemp Dejvidu, kada su razaranja Druge intifade uništila sve snove o normalizaciji i rezultirala smrću hiljada civila.
Izrael, Saudijska Arabija i Sjedinjene Države su se približavale transformativnom trosmernom sporazumu, kojim bi Izrael i Saudijska Arabija formalno priznali jedni druge u okviru bezbednosnog, odbrambenog i ekonomskog partnerstva sa SAD. Pre svega desetak dana, saudijski prestolonaslednik Mohamed Bin Salman rekao je da se „svakog dana približavamo“ dogovoru, dok je Netanijahu na sličan način izjavio da je uveren da će uspostaviti „istorijski mir“ između svoje zemlje i Saudijske Arabije.
Međutim, sada to možda pada u vodu.
2) Buđenje "muslimanskog pitanja" na Zapadu
Napad Hamasa na Izrael je šokirao ceo svet, a mnogi su pružili podršku Tel Avivu. Međutim, ne treba zaboraviti ni probleme sa kojima se suočavaju Palestinci u Pojasu Gaze i na Zapadnoj obali.
Činjenica da mnogi palestinski civili stradaju u sukobu izraelske i Hamasove vojske izaziva nove proteste širom sveta.
U Njujorku je izbio sukob između suprotstavljenih demonstranata u blizini sedišta Ujedinjenih nacija na Ist Riveru, nakon što se velika grupa palestinskih pristalica okupila na Tajms skveru, prenosi AP. Dok su neki palestinski demonstranti odlazili, demonstranti ljudi koji su nosili izraelske zastave prešli su barikade, nakon čega je izbio kratak okršaj. Protest je izbio i u Sidneju.
U Italiji, ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je naredilo pojačan nadzor širom zemlje, navodi list "Korijere dela sera". Pojačane mere bezbednosti usledile su nakon što je Liga za borbu protiv klevete saopštila da je primetila porast poziva na nasilje protiv Jevreja, Izraelaca i cionista nakon napada Hamasa.
Velike demonstracije se mogu očekivati širom sveta, naročito u zemljama na Zapadu gde ima dosta migranata islamske veroispovesti. Međutim, strahuje se da će ovaj sukob dovesti i do jačanja ekstremizma i novih terorističkih napada islamista, ali i ultradesničara.
3) Uticaj na izbore u Americi (i EU)
Vlada SAD kao jedan od glavnih saveznika Izraela već snosi posledice napada Hamasa.
Lideri američkih stranaka u Vašingtonu odmah su bliskoistočni sukob pretvorili u unutrašnji politički spor, a visoki republikanci optužuju i administraciju Džoa Bajdena i jedni druge da su krivi za nasilje.
Državni sekretar Entoni Blinken optužio je najviše republikance da koriste krizu za svoje političke ciljeve nakon što je nekoliko republikanskih kandidata za predsednika optužilo Bajdenovu administraciju da je efikasno “izazvala požar”.
- Duboko je žalosno što se neki igraju politike kada je toliko života izgubljeno, a Izrael je i dalje napadnut - rekao je Blinken za Si-En-En.
Bajdenovu odluku da, u sklopu sporazuma o razmeni zatvorenika, Iranu odmrzne šest milijardi sredstava, njegovi protivnici su žestoko kritikovali, a naročito sada kad je Hamas, inače iranski saveznik, napao Izrael.
Iran važi za jednog od najvećih neprijatelja Amerike, a čini se da mu je Bajden učinio uslugu. To Bajdenu može da se obije o glavu, naročito u vreme kada se sprema za izbore naredne godine.
Sukobi Hamasa i Izraela takođe mogu da imaju veliki uticaj i na izbore za Evropski parlament kao jedno od bitnijih spoljnopolitičkih pitanja.
4) Jačanje geostrateške pozicije Irana, Kine i Rusije
Rat u Izraelu je svet podsetio i na činjenicu da su se SAD u velikoj meri povukle iz svoje uloge svetskog policajca.
Povlačenje SAD iz Avganistana i prepuštanje ratom razorene zemlje talibanima po svemu sudeći je ostavilo otvoren put za jačanje uticaja drugih sila u regionu.
Činjenica da izraelski Mosad, koji sarađuje sa zapadnim obaveštajnim agencijama i koji važi za jednu od najmoćnijih špijunskih organizacija, nije znao šta se sprema na tlu Izraela pokazuje da je Hamas imao pomoć moćnih saveznika. Iran naravno snabdeva Hamas oružjem i informacijama i kao najveća šiitska sila, on ne želi saveze Izraela i sunita, koje smatra neprijateljima.
Prst se upire u Iran pre svih, ali i Rusiju i Kinu. Ove sile defakto koriste svaku situaciju gde Amerika i Zapad omanu, da jačaju svoj geopolitički položaj.
5) Skretanje fokusa Zapada sa rata u Ukrajini
Tu dolazimo do Vladimira Putina koji je do guše u ratu u Ukrajini i koji nikako ne uspeva da ostvari laku pobedu kojoj se nadao. Šta je njemu potrebno? Da skrene fokus Zapada sa Ukrajine. Kijev u velikoj meri uspeva da se izbori sa ruskim napadima zahvaljujući oružju i novčanoj pomoći zemalja NATO.
Međutim, mnoge zemlje su već poslale šta su mogle i imale, a Ukrajina i dalje traži pomoć.
Sada se fokus donekle bar prebacuje na situaciju u Izraelu, koji je takođe saveznik Zapada pa ne sme da bude ostavljen na cedilu u sukobima sa Hamasom, a možda i drugim akterima.
Pažnja svetske javnosti je sada uveliko na Izraelu, a to ne ide u prilog Kijevu. Osim toga Zapad je sada pod tenzijama i zbog mogućih terorističkih napada.
6) Uticaj na javno mnjenje u zemljama Zapada
Međutim, napad Hamasa na Izrael mogao bi da ima i drugačiji uticaj od onog da ujedini Zapad u borbi protiv terorizma. Naime, on ponovo u fokus dovodi i nepravdu koja Tel Aviv čini Palestincima: otimanje zemlje, nelegalno pravljenje jevrejskih naselja na Zapadnoj obali, tretiranje muslimana kao drugorazrednih građana, …
Odnosi Izraela i Palestine već dugo dele svet. Dok su jedni za to da Izrael ne treba da se deli, drugi smatraju da je podela teritorije na dve države jedino rešenje za region.
Sukobi Izraela i Hamasa, ali i sudbina Palestinaca mogli bi da dalje utiču na javno mnjenje u zemljama Zapada.
Hamas je pokazao da može da šokira mnogo jaču izraelsku vojsku, a to je video ceo svet. Ovaj napad bi mogao da promeni percepciju o Izraelu kao jednoj od najmoćnijih vojnih sila, ali i o SAD kao njenom savezniku koji nije uspeo da joj pomogne i u korenu saseče namere terorista.
7) Politička bura u Izraelu
Naravno, Izrael ima i svoje unutrašnje političke probleme, a ovaj napad bi mogao da ih produbi.
Kad se prošli put ovo dogodilo, pre tačno 50 godina, posledica je bila politički pad premijerke Golde Meir.
Aktuelni premijer Benjamin Netanijahu se sada suočava sa nezapamćenim problemima.
Već je jednom bio primoran da ode sa vlasti zbog silnih optužbi za korupciju, ali i sukobima sa Palestincima.
Suočavao se sa protestima zbog kontroverzne reforme pravosuđa, kojima je hteo da smanji ovlašćenja pravosudne u korist izvršne vlasti. Sada je njegova zemlja doživela najsmrtonosniji napad u poslednjih pola veka i objavila da je u ratnom stanju. Šta može da očekuje Izrael, zemlju okruženu uglavnom neprijateljima?
Osim toga, činjenica da su njegovi obaveštajci uhvaćeni kako “spavaju na poslu” mogla bi da bude kap koja je prelila čašu i da izazove novu političku buru.
8) Buđenje drugih kriznih žarišta
Dešavanja na Bliskom istoku su uvek imala šire geopolitičke posledice i tendenciju domino efekta. Neke se možda već naziru.
Hezbolah, stari izraelski neprijatelj i saveznik Irana, stacioniran u Libanu, već je gađao izraelske vojne položaje na spornoj Golanskoj visoravni, rekavši da deluje "u solidarnosti" sa palestinskim narodom.
Međutim, nakon što je Izrael odgovorio napadima na libansku teritoriju, čini se da se situacija smirila.
Libanski ministar spoljnih poslova Abdalah Buhabib rekao je da je njegova vlada dobila uveravanja od Hezbolaha da se neće pridružiti borbama između Izraela i Hamasa, osim ako Izrael ne bude "maltretirao" Liban. SAD su poslale upozorenje Hezbolahu da se ne meša, pa ostaje da se vidi razvoj situacije.
U susednom Egiptu već je zabeležen smrtonosni napad na izraelske državljane. Naime, jedan službenik egipatske policije je pucao na izraelske turiste.
Međutim, sukobi u Izraelu bi mogli podstaknu i sukobe dalje na istoku, konkretno na korejskom poluostrvu gde Kim Džong Un, lider Severne Koreje, malo-malo pa preti nuklearnim oružjem južnom susedu, ali i SAD.
9) Svetski finansijski tokovi
Naravno, veliki oružani sukobi uvek imaju i uticaj na svetske berze.
Cene nafte su skočile, dok su berze i izraelska valuta pale početkom nedelje, dok su investitori reagovali na rat između Hamasa i Izraela.
Iako Izrael nije veliki proizvođač energenata, eskalacija tenzija na naftom bogatom Bliskom istoku prestrašila je investitore koji su prodavali naftu poslednjih nedelja.
- S obzirom na to da izraelska vlada upozorava na dug i težak rat, postoji zabrinutost da bi duboki i neprekidni udari odmazde na Gazu potencijalno mogli da uvedu Iran u sukob i da imaju uticaj na protok energenata u regionu - rekla je ekonomistkinja Suzana Striter.
Globalni investitori strahuju da bi se sukob u Izraelu mogao preliti na širi region i da bi produžene tenzije na Bliskom istoku mogle naštetiti krhkom globalnom ekonomskom oporavku.
(Kurir.rs/Blic)