Paljenje strnjike na njivama tokom jeseni odmah nakon žetvenih radova u poljima, praksa je sa kojom se nastavlja svake godine i pored svih apela da se to ne radi.
Razloga za to je mnogo - prema rečima stručnjaka taj postupak može da ima dalekosežne posledice kako po ljude, tako i po zemljište koje se na taj način tretira.
Zastrašujuće slike pre dva dana obišle su društvene mreže - čitava polja i to duž autoputa gore, scene kao požari posle raketiranja. Praksa uzima maha svake jeseni, a naročito je opasno kada gore njive duž autoputa. Vozači tako uleću u gust oblak dima, a ranijih godina dešavale su se i saobraćajne nesreće sa smrtnim ishodima upravo iz ovih razloga. Međutim, iako poljoprivrednici pale strnjiku misleći da je to dobro za njihovo zemljište, to uopšte nije istina.
Pedolog Jovica Vasin, rukovodilac Laboratorije za zemljište i agroekologiju novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo rekao je ranije da se paljenjem biljnih ostataka na njivama nanosi višestruka šteta.
Ogromne štete za ceo ekosistem
- Paljenje strništa nema nijednu korisnu svrhu i samo ide na štetu poljoprivrednim proizvođačima. Na taj način se uništavaju mikroorganizmi u zemljištu, nekada i do dubine od 10 centimetara, što znatno može da utiče na prinos. Paljenjem se gube hranljive materije, posebno azot koji usled visokih temperatura odlazi u atmosferu, a upravo azot dodajemo zemljištu tokom đubrenja zarad boljeg prinosa – objasnio je Vasin.
Dodaje i da paljenje useva dovodi do smanjenja sadržaja humusa u zemljištu i do narušavanja njegove strukture što, kako kaže, dugoročno može da utiče na prinos i kvalitet njiva.
- Neki zemljoradnici ovaj čin pravdaju "vremenskim špicom", odnosno nedostatkom vremena da pripreme njivu za setvu što jednostavno nije tačno i ne može biti nikakvo opravdanje. Žetvene ostatke treba usitniti i zaorati, pa na taj način poboljšati kvalitet zemljišta i poboljšati prinos, a ne zapaliti i na taj način ugroziti svoju, ali i tuđu njivu. Nije redak slučaj da se nekontrolisanim paljenjem vatra proširi na susedne njive koje su još pod zasadom – ističe Vasin uz napomenu da veliku štetu trpi ceo ekosistem jer žrtve takvih požara budu vazduh, ptice i životinje, a ponekad i ljudi.
Šta je sa kaznama za paljenje njiva
Prema njegovim rečima, kaznena politika koja prati Zakon o poljoprivrednom zemljištu, a koji striktno zabranjuje spaljivanje organskih ostataka na njivama je dobra, ali dosta sputava nadležne na terenu.
- Nadležni inspektori dovedeni su u situaciju da praktično moraju na terenu da zateknu onoga ko pali njivu da bi mogli da ga procesuiraju. Ukoliko to nije slučaj, mnogi prestupnici se pravdaju da je neko drugi zapalio njivu i da oni nemaju ništa sa tim. Na sreću to ne prolazi svima – priča naš sagovornik.
Jedino subvencije mogu sprečiti seljake da pale strnjiku
Nadležni upozoravaju da nepoštovanje zakonskih mera zaštite od požara povlači prekršajnu odgovornost, za koju su propisane visoke novčane kazne i to: za pravno lice od 300.000 do 1.000.000 dinara, za odgovorno lice u pravnom licu i za fizičko lice od 10.000 do 50.000 dinara, za preduzetnika od 150.000 do 500.000 dinara.
Bez obzira na visine kazni i stalne apele stručnjaka i predstavnika Uprave za vanredne situacije da se ne pale žetveni ostaci, veliki broj poljoprivrednika je jednostavno, kako kažu, primoran da to učini.
Šta uraditi sa biljnim ostacima na njivama
Po preporuci savetodavaca za povrtarstvo i ratarstvo iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe, poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje da ukoliko to nisu učinili na svojim parcelama izvrše ljuštenje strnjišta na 10 do 15 centimetara. Prilikom ljuštenja strnjišta ukoliko su prisutne velike količine žetvenih ostataka na parcelama trebalo bi uneti od 7 do 8 kilograma azota. Osim što se zemljište obogaćuje humusom, žetveni ostaci imaju značajne količine mineralne materije pa se zaoravanjem u zemljište delimično vraćaju i hranjiva izneta prinosom.
Ukoliko postoje adekvatni uslovi može se obaviti i oranje na punu dubinu uz unošenje organskih i mineralnih đubriva za naredni usev. Nakon toga neophodno je zatvoriti brazdu, drljačom ili setvospremačem kako bi se zemljište poravnalo i sprečio gubitak vlage.
Od biljnih ostataka sa njiva može se praviti pelet, ali pod nadzorom stručnjaka
U poslednjih nekoliko godina u Srbiji su se pojavile bioenergane koje otkupljuju od zemljoradnika biljne ostatke sa njiva i od njih proizvode pelet. Međutim, kako tvrdi Jovica Vasin, to može da se radi samo pod nadzorom stručnjaka za zemljište.
- Da bi biljni ostaci sa njiva bili upotrebljeni za proizvodnju peleta, odnosno prepušteni bioenerganama, a ne zemlji što je prirodno, zemljoradnicima savetujemo da konsultuju stručnjake koji bi trebalo da izvrše analizu konkretne njive, odnosno da utvrde koliko u zemljištu ima organske materije. Ukoliko je ta količina zadovoljavajuća zemljoradnici mogu da žetvene ostatke prepuste bioenerganama. Ukoliko to nije slučaj, mi savetujemo da se uvek vrši usitnjavanje tih ostataka i preoravanje kako bi izvršili pravilnu mineralnu ishranu zemljišta koja je skoro nenadoknadiva. Ukoliko je ona nepravilna, zemljoradnici mogu očekivati manji prinos i iscrpljivanje zemljišta ukoliko to rade iz godine u godinu bez konsultacije sa stručnjacima – zaključuje Vasin.
Nije bezbedno ni za vozače, Okanović: To je krivično delo
Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja, upozorio je ranije da ima mnogo neprijavljenih slučajeva paljenja strnjike na njivama.
- Krajnje vreme da MUP i Tužilaštvo krenu da hapse odgovorne za paljenje njiva, jer ugrožavaju bezbednost. Oni ne čine prekršaje, već krivična dela koja mogu dovesti do tragičnih posledica - ocenio je tada Okanović.
On kaže da gust dim od paljenja strnjika utiče na smanjenje vidljivosti na saobraćajnicama i da to može dovesti i do saobraćajnih nesreća.
- Paljenje je zakonom zabranjeno, i postoje bar četiri propisa kojima je to striktno definisano. Kako bi se ovaj problem koji utiče na bezbednost saobraćaja, rešio jednom za svagda, trebalo bi da da tužilaštvo protiv takvih lica pokreće krivične prijave - objašnjava on.
(Kurir.rs/Blic)