OVDE JE BIO POGROM: U ovom kibucu je masakrirano najmanje 100 stanovnika!
Miris smrti vas pogađa na ulazu u kibuc Beri. Do subote ujutru Beri je imao 1.200 stanovnika, najveće od 12 sela koja čine regionalni savet Eškola koji se proteže duž granice sa Gazom.
Sada je to mesto neizbrisivo povezano sa užasom i tragedijom, kao jedno od centara masakra koji je izvršila militantna islamistička grupa Hamas na jugu Izraela, koji je počeo u subotu ujutro.
Beri, nekada popularan među Izraelcima kao vikend odmor sa svojom umetničkom galerijom i obližnjim stazama za brdski biciklizam, do utorka je pretvoren u ratnu zonu, a nabujala tela Hamasovih terorista koji su napali ovo mesto i dalje su bila razbacana po kibucu, i tenkovi i oklopna vozila bili su na ulazu gde je Hamas upao.
U daljini se čuje zvuk detonacija koji dolazi iz pravca Gaze, odlazeća artiljerija koja puca u blizini sa položaja koje sada zauzima vojska.
Beri, osnovan dve godine pre države Izrael, nekada je bio prijatno mesto za život sa kućama i stanovima izdvojenim među drvećem i travnatim ivicama koje su spajali mali peščani putevi. Sada su kuće oštećene ili srušene.
Na nekim mestima vrata preživelih kuća stoje otvorena kao da su stanovnici jednostavno otišli da odu na kafu u kibuc kafe, slike porodica koje su ovde živele prikačene su magnetima za frižidere.
Na drugim mestima je jasno da su militanti Hamasa koji su upali u Beri zapalili zgrade da bi proterali stanare koji su se tamo skrivali: da ih ubiju ili zarobe. Uglavnom da ih ubiju.
Zgrada za zgradom je uništena, bilo u napadu Hamasa ili u borbama koje su usledile, obližnja stabla su se raskomadana, a zidovi pretvorili u betonske ruševine odakle su izraelski tenkovi minirali militante Hamasa gde su se skrivali. Krovovi su se srušili na podove. Krovne grede su bile zapetljane i otkrivene poput rebara.
Mnoge suprotnosti u sredu bile su potresne, opisujući kako su sasvim obični životi potpuno uništeni. U zajedničkoj trpezariji kibuca, gde su se stanovnici nekada okupljali da jedu, još uvek postoje meniji i posteri za trkački klub kibuca i ličnog trenera.
Tu su takođe tela mrtvih, ukupno 108, doneta i položena da čekaju da ih pokupe hitne službe.
Sada mrtve militante Hamasa uklanjaju radnici iz ZAKA grupe za hitne slučajeve, u belim kombinezonima i narandžastim šlemovima i maskama.
Za izraelske vojnike koji sada naseljavaju Beri, ovo su scene koje promovišu suprotstavljene emocije. Krećući se kroz kibuc, novinari su uzvikivali pitanja uznemirenom izraelskom vojniku za koga se ispostavilo da se tamo borio.
„Kada sam stigao video sam vojnike kako se bore ovde samo da bi ušli u kibuc“, rekao je on. „Išli smo od stana do stana. Imaćemo teška pitanja za postavljanje u budućnosti. Za sada moramo da gledamo napred: u odbranu naroda i izvlačenje preživelih“, dodao je.
„Osećam bes. Osećam i frustraciju“, rekao je Ričard Heht, portparol vojske koji prati međunarodne medije. „Ovde se još uvek oseća miris tela“, dodao je.
Itai Veruv, izraelski general-major koji je vodio borbe ovde, mogao je da to opiše samo u istorijskim terminima jevrejske istorije progona.
„Ono što se ovde dogodilo je pogrom“, kaže on.
To je reč koja je više puta korišćena kada se govorilo o Beriju.
„To je ono što se dešavalo u Evropi u stara vremena“, dodaje Veruv. „Ovo nije bio rat. Hteli su da ih ubiju i kidnapuju u Gazi. Žene i decu“, dodao je.
Slika onoga što se dogodilo u Beriju se pojavljivala postepeno tokom nekoliko dana. Kako je u užasnim satima ubilačkog divljanja u subotu ovde zaklano najmanje 100 ljudi, izvučeno iz svojih domova i ubijeno ili odvučeno pod pretnjom oružjem kao taoci u Gazu.
To užasno iskustvo je zabeleženo u porukama, očajničkim pozivima porodica koje su pozivale u pomoć, kao i u jezivim video snimcima koje je snimio sam Hamas u kibucu.
U tekstualnim porukama tokom napada, jedan stanovnik – koji je preživeo sa svojom porodicom – molio je za pomoć u kontaktiranju vojske dok je Hamas napadao susedne kuće.
Opisujući zvuke pucnjave u blizini, meštanin je rekao: „Moramo da dovedemo vojsku ovde. Nije dovoljno. Molim vas neka vojska dođe da nas spase”.
Amit Man, 25-godišnja bolničaka, bila je jedna od onih koji su ovde živeli. Njen poslednji kontakt bio je SMS koji je poslala sestri Havivi iz klinike u kibucu, gde je lečila ranjene članove.
Zatim je tu bila Jafa Adar, 85-godišnjakinja koja je većinu svog života živela u Beriju. Među nestalima, za koje se veruje da su zarobljeni, postoji snimak Jafe kako sedi okružena mladićima koji joj govore da se „nasmeje“ na arapskom.
Za one stanovnike Berija koji su još živi, stvari nikada ne mogu biti iste.
„Osećam se kao da je država Izrael prestala da postoji“, rekao je Amit Halevi, 70-godišnji predsednik Berija, u ponedeljak za list Harec, ponavljajući Veruv.
Uri Ben Cvi, još jedan preživeli iz Berija, uporedio je svoje iskustvo sa jednom od najpoznatijih žrtava Holokausta
„Bio sam kao Ana Frank“, rekao je Ben Cvi (71), koji se sa svojom ženom sakrio u uskom hodniku u jednoj od struktura kibuca. „Bio je to pogrom. Kao povratak na pogrom u Kišinjevu“, rekao je on misleći na seriju masakra iz 1903. u današnjoj Moldaviji.
Kurir.rs/Gardijan