Proteklu nedelju je obeležio teroristički napad Hamasa na Izrael i početak rata, kako su ga s pravom nazvali izraelski zvaničnici, ali o tome vam ne bih naširoko pisao. Samo bih dao snažnu podršku da se pred lice pravde izvedu svi koji su ovaj napad osmislili, planirali ili podržavali, bilo iz vrha Hamasa u Palestini, bilo iz, kako to često biva, bezbedne daljine. Takođe bih dodao da je Srbija u više navrata, pa i 2020. potpisom na Vašingtonskom sporazumu, označila Hezbolah kao terorističku organizaciju i preuzela obavezu da se bori protiv njegovog delovanja i finansiranja, o čemu će vredeti pisati u narednim nedeljama i mesecima, jer će se, po svemu sudeći, i Hezbolah priključiti ovom ratu.
No, vratimo se na stvari kritične za naš region i to što nam predstoji u narednim godinama, a što je definisano i pregovorima sa Evropskom unijom.
Uspešna evropska integracija može dovesti svaku od zemalja Zapadnog Balkana ne baš mnogo udaljene 2030. za sto za kojim će ravnopravno sedeti s grupom najrazvijenijih zemalja članica ovog, pre svega mirovnog, vrednosnog, a potom i ekonomskog projekta. Do sva tri elementa - mira, vrednosti i ekonomskog razvoja - dolazi se punim poštovanjem vladavine prava i podizanjem standarda zaštite svakog pojedinca i njegovih prava, uključujući i pravo na zdravu čovekovu okolinu skriveno u poglavlju 27, koje se nalazi u okviru klastera 4 pod kodnim nazivom „zeleni dogovor i održiva povezanost“. Previše šifrovanih poruka, znam, ali sve se iz poglavlja 27 može videti u svetu oko nas, u aktivnostima koje podržava EU, i to upravo na poboljšanju kvaliteta vazduha, vode, zemljišta i svega što čini energetsku tranziciju naše zemlje.
Podsećam vas da se Srbija za evropskim stolom ravnopravno nalazila u kritičnim vremenima, pre svega tokom migrantskog talasa 2015. godine, kad je bila spremna. Građani naše zemlje su u tim godinama bili daleko od negativnog narativa koji je podgrevan od strane ekstremnih desničara i kod nas i u drugim zemljama. Verujem da je činjenica da je Srbija zemlja koja je u proteklim decenijama prihvatila više talasa izbeglica i interno raseljenih pomogla da se razume patnja onih koji su primorani da zbog rata i etničkog čišćenja napuste sve što imaju i sklone se od ratnih dejstava i bede koju rat donosi. Tim zrelim stavom prema migrantima smo pokazali da nam je mesto za stolom za kojim se rešavaju problemi Evropske unije, a pokazali smo i da vrednosno pripadamo tom nama bliskom Zapadu.
Srbija ima još jednu mogućnost da ravnopravno sedi za evropskim stolom, i to kada se govori o kritičnim mineralima, što treba posmatrati kao šansu i za Srbiju i za region.
Već znate da uvek posmatram ekonomski razvoj iz ugla ljudskih prava i očuvanja životne sredine, i tu nam pre svega može pomoći Evropska unija. Stoga nam je značajna protekla nedelju, kada je u Evropskom parlamentu, u senci svih događaja, od Izraela do Ukrajine i naših kosovskih muka, kao i 17. decembra kao potvrđenog datuma izbora u Srbiji, usvojen Akt o kritičnim sirovinama, koji se nije pojavio u našim medijima. Sam dokument, koji je usvojio Komitet za industriju Evropskog parlamenta, predviđa mere za poboljšanje snabdevanja strateškim sirovinama značajnim za EU tranziciju ka održivoj, digitalnoj i suverenoj budućnosti. Evropa ovim dokumentom menja kurs, promoviše inovativnost i podržava razvoj i istraživanja, kao i razvoj alternativnih materijala, a ono što je Srbiji najznačajnije, govori o rudarenju koje ne uništava životnu sredinu. Time će se i od postojećih rudnika i projekata, kao i svih drugih koji su planirani, ne samo unutar EU već i u trećim zemljama, zahtevati najviši standardi zaštite životne sredine, kako bi se uopšte mogli koristiti u EU u bilo kom delu lanca snabdevanja, bilo kao sirovine, bilo kao već gotovi proizvodi. Evropska unija govori i o strateškim partnerstvima koja će se upravo za kritične sirovine potpisivati sa trećim državama, pa samim tim i sa zemljama kandidatima.
Ono što Srbiji nedostaje jeste dijalog o kritičnim mineralima uz poveću dozu kritičkog mišljenja i zdravih stavova naučnika i struke i evropske perspektive, daleko od dogmi, političkih tabora i već iskopanih rovova, gde se napada svako ko zaliči da je na drugoj strani.
Dijalog danas u predizbornoj Srbiji započinjem ponovo upravo sa dna tog duboko iskopanog rova, gde je svakome lako da vas gađa i pogodi, ali očekujem konačno zrelost, kao i da naučnici, po kojima je Srbija poznata, konačno preuzmu glavnu reč, kritično i kritički, ali odgovorno prema budućnosti.