Marti Ahtisari, nekadašnji predsedenik Finske i specijalni izaslanik UN za Kosovo i Metohiju, preminuo je u 86. godini. Ovaj finski diplomata Srbima je napoznatiji po takozvanom Ahtisarijevom plani za KiM koji je bio i uvod u proglašenje nezavisnosti tzv. Kosova. Naš narod dobro pamti i njegove izjave o takozvanoj "istorijskoj krivici" našeg naroda zbog situacije na KiM i politike koju je vodio Slobodan Milošević.
Ahtisari u svojim sećanjima ratnim danima u SRJ, objavljenim u knjizi "Misija u Beogradu", pominje da se u jednom trenutku u delu međunarodne zajednice, usred bombardovanja, razmišljalo čak da se pregovori oko postizanja mirovnog sporazuma vode sa Milanom Milutinovićem, a ne sa Slobodanom Miloševićem, pisao je ranije nedeljnik "Vreme", dodajući da se to dopalo tadašnjem francuskom predsedniku Žaku Širaku i nemačkom kancelaru Gerhadu Šrederu.
Sve je palo u vodu onog trenutka kada je iz Haga stigla vest da je Luiz Arbur i Milutinovića stavila na listu optuženih.
- To je potkopalo naš rezervni plan da razgovaramo sa njim umesto sa Miloševićem - rekao je tada Ahrtisari.
Takođe, izjava Martija Ahtisarija iz 2006, koji je poručio vlastima u Beogradu da politika koju je vodio Slobodan Milošević mora biti uzeta u obzir prilikom odlučivanja o statusu Kosova, izazvala je burne reakcije u Srbiji.
Nekadašnji koordinatori državnog pregovaračkog tima Leon Kojen i Slobodan Samardžić ocenili su da je takvim stavom Ahtisari pregovore o budućnosti Kosova učinio težim i neizvesnijim. U pisanoj izjavi oni su upozorili da je Ahtisarijevo uporno pripisivanje istorijske krivice srpskom narodu i državi nespojivo sa mandatom izaslanika UN.
Kurir.rs