Nakon majskog masakra u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" na Vračaru, u kom je trinaestogodišnji dečak ubio devetoro učenika i čuvara, među decom je zavladao zastrašujući i veoma zabrinjavajući trend da pojedini oponašaju jezive prizore tog ubistva, leže po podu i na klupama u učionicama, a video-snimke plasiraju na Tiktok kako bi imali što više pregleda i lajkova!
Na jednom videu koji kruži društvenim mrežama vide se deca tinejdžerskog uzrasta kako nepomično leže dok ih snimaju telefonom. Takođe, na pomenutoj društvenoj mreži pojavio se i snimak učenika koji oponašaju hapšenja kriminalaca.
Svi koji su videli ove zapise uznemireni su i zabrinuti zbog ponašanja pojedinih učenika, a roditeljima je nepojmljivo da se neka deca na ovakav način poigravaju tragedijom.
Dragica Mihajlović, psiholog, kaže za Kurir da je period detinjstva i adolescencije bitan zbog toga što osoba tada gradi identitet.
- Na osnovu tog perioda, kada su deca i adolescenti skloni eksperimentisanju, kasnije nastaje zrela ličnost s potpuno izgrađenim identitetom. Problem je što deca danas nemaju svoj identitet. Društvene mreže su sve to na neki način pogoršale, jer postoji toliko različitih sadržaja i grupa, a danas se sve radi zbog pregleda ili takozvanih sviđanja. Zato adolescenti baš u tom periodu eksperimentišu tako što snimaju i oponašaju svašta kako bi u stvari videli kako će drugi na to da reaguju i da li će to da prihvate. Nažalost, najprihvatljiviji su upravo ti sadržaji - što su bizarniji i ekstremniji, to su prihvaćeniji i tako deca postaju popularnija.
Ona ističe i da je Tiktok društvena mreža koja forsira tu popularnost i na kojoj se danas najlakše postaje popularan.
- Tu je najviše popularnih ljudi jer njima takav sadržaj odgovara i oni ga forsiraju. To je najveći problem. Do 20. godine mlade osobe nemaju razvijen osećaj za posledicu i za zdravo rasuđivanje. Oni ne mogu da sagledaju u potpunosti posledicu svog čina i tih videa što snimaju - navodi Mihajlovićeva i dodaje:
- Tada nastupaju roditelji. Bitno je da oni prvo stvore sigurno okruženje u kući. Dete još u prvim godinama treba da zna da je kuća sigurno mesto, da se zna da kvalitetno provodi vreme uz neke zajedničke aktivnosti i onda razgovor, ali razgovor upravo o posledicama. S detetom treba raditi na kritičkom razmišljanju, da se govori o posledicama ovakvih stvari, šta ne treba raditi i postavljanju granica.
Deca obožavaju granice i zabrane, jer kad nemaju granice i zabrane, nastaje problem i tu dolazi do pogrešnog eksperimentisanja. Roditelji ne treba da se ustručavaju da postavljaju granice i šta se ne sme, a isto važi i za školu.
Kurir.rs/ A. K.
Bonus video: