Dvadeset šestogodišnji Rjo iz Japana putuje već godinu dana po Istočnoj Evropi, a nedavno je došao i u Srbiju. Iako mu je namera bila da se kod nas zadrži samo na kratko, nakon što je upoznao Beograd, rado bi kaže i ostao.
Ni posao ne bira, radio bi "bilo šta" da zaradi za život, šetao kučiće, čistio, pomagao pri selidbi...ali poznavanje samo japanskog jezika za sada mu nije otvorilo mnogo vrata.
- Putujem već godinu i mesec dana i lutam po istočnoj Evropi. Razlog zbog kojeg sam došao u Srbiju je da u decembru gledam utakmicu Lige šampiona između Crvene zvezde i Mančester Sitija. Nadao sam se da ću do tada moći da nađem neki posao, bar privremeni, dva, tri sata, međutim za sada to baš i ne ide najbolje - objašnjava ovaj mladić, koji se, kako kaže već oseća beznadežno.
Rjo priznaje da nema visoku školsku spremu kojom bi se mogao pohvaliti, a nema ni radnu dozvolu. Ipak, kako nije izbirljiv u poslovima, a Srbija već neko vreme kuburi sa radnom snagom, to i nije pravi razlog zbog koga još uvek ne može da nađe poslodavca. Njegov problem je to što ne poznaje ni jedan drugi jezik osim japanskog, pa je komunikacija moguća samo sa onima koji imaju strpljenja i dobru volju da mu pomognu. Tako mu je natpis koji je držao na Trgu Republike, doneo prvu zaradu.
- Želeo sam da radim u kafiću ili restoranu, ali moje opcije za posao su veoma ograničene zbog problema sa jezikom. Govorim samo japanski, i malo engleski. Bio bih spreman da radim sve, od šetanja pasa do kupovine ili pomoći ljudima pri selidbi. Jedno poznanstvo dok sam držao transparent na trgu Republike sa tim natpisom, donelo mi je prvi posao. Jedan čovek preporučio me je svojoj prijateljici kojoj sam pomogao da očisti podrum svoje kuće i za to dobio 50 evra. Bilo mi je drago što sam postigao malo dostignuće, jer je to bila prva zarada kroz posao nakon dugo vremena - kaže sagovornik.
Rjo u Beogradu živi u hostelu koji dnevno plaća 11 evra, a ističe da je to njegov život poslednjih godina, koji bi voleo da promeni.
- Dosta mi je života u hostelima. Zato bi idealno bilo kada bi mogao da nađem posao i privatni smeštaj u kome bi mogao živeti. Toliko mi se sviđa Beograd da bih želeo da postane moja stalna baza boravka i da dobijem srpsku radnu vizu - priznaje on.
Ovaj mladi Japanac rodnu zemlju nije napustio dok nije napunio 20 godina. Upis na Univerzitet u Japanu, odveo ga je u Indiju, što je bilo njegovo prvo putovanje u inostranstvo. Za šest godina, posetio je ukupno 14 zemalja, ali smatra da je to mali broj imajući u vidu da je svet veliki.
(Kurir.rs/Blic)