Šestočlana porodica Stefanović iz Novog Sada preselila se u selo Donje Gare. Vratili su se na pradedovsko imanje bave se stočarstvom, a prioritet im je kako kažu da im deca odrastaju u prirodi i zdravoj sredini.
Oktobarsko sunce zlata vredi, jesenja paša je posebno važna pa je stado ovaca teško dozvati. Dok Milica i Stefan jezde prostranim pašnjacima sela Donje Gare kod Vlasotinca, njihov brat Lazar mirno spava u kući u koju se porodica Stefanović nedavno preselila iz Novog Sada.
Ivan je došao na pradedovsko imanje. Rodom iz Banja Luke, po obrazovanju diplomirani inženjer poljoprivrede i Bosiljka ovde uživa. Imaju dvadesetak ovaca, koze, mali plastenik. Puno je posla.
“To je sve jedno veliko uživanje, da nije tako ne bi bili ovde. To je život, da radim u fabrici ustajala bih u pola pet i u četiri i vraćala bi se kući u mrak”, navodi Bosiljka Stefanović, selo Donje Gare.
Strujom se snabdevaju preko solarnih ploča iako je bandera na metar od kuće. Para za priključak nemaju jer do zime treba srediti krov, oluke, stolariju.
“Zimi dolazimo do toga da moramo da isključimo frižider da bi taj period tih par dana kada napada sneg i kada je oblačno da bi mogli da kompenzujemo”, kaže Ivan Stefanović.
Stefan ima četiri godine, Milica dve. Školi u Tegošnici koja ukupno ima trinaestoro učenika donose nadu u bolje dane.
“Bez dečije graje, bez škole, nema ni sela”, naglašava Radovan Petrović, direktor OŠ “Vuk Karadžić”, iz Tegošnice.
“Oni svojim ponašanjem, svojim životom, svojim vaspitanjem dece, utiču na sve nas da poboljšamo naše ponašanje, naše shvatanje vere i života i truda za brigu o porodici”, naglašava Srba Takić, iz Udruženja poštovalaca Svete Gore iz Vlasotinca.
Stefanovići su svesni svih iskušenja koja ih čekaju, ali nisu se pokajali, naprotiv.
“Došli smo ovde punog srca i punog srca ostajemo, i ne planiramo uopšte da se vratimo za Novi Sad”, ističe Ivan Stefanović.
“Treba čovek da zna šta je prioritet u životu. Ako je prioritet posao i karijera onda treba da budu posao i karijera, ako je to porodica, ako su to deca - onda je to život na selu”, zaključuje Bosiljka Stefanović.
U selu Donje Gare nema dobrih puteva, nema dobrog interneta, nema ovaca, krava, koza kao nekada. Ali ima divnih pašnjaka, izvorske vode, čistog vazduha, prostranstva i lepote koji oplemenjuju. A to nema cenu. Zato je ovo jedna srećna i ispunjena porodica.
(Kurir.rs/RTS)