-Bolji početak 32. Dana Zorana Radmilovića nije mogao da nas zadesi, nego da na festivalu posvećenom rođenom Zaječarcu, velikom srpskom i jugoslovenskom glumcu, Zoranu Radimoviću, učestvuje Dušan Kovačević, akademik, najveći živi srpski dramski pisac i što je za nas najvažnije, Zoranov prijatelj i saradnik - ovim je rečima direktor festivala, Vladimir Đuričić, pozdravio Kovačevića i prisutne.
Pitkom pričom, kroz koju je sa festivalskom publikom, podelio čak i lične doživljaje, akademik Dušan Kovačević, predstavio je svoje prijateljstvo sa Zoranom Radmilovićem. Od prvog susreta 1968. u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja, u vreme studentskih protesta, kada je Kovačević bio student Filozofskog fakulteta, a Radmilović došao da podrži studente, do pred Zoranovu smrt 1985. godine. S obzirom da je Radovan III premijerno igran pre ravno 50 godina, Kovačević je podsetio kako je sve počelo.
– "Radovan III" bio je moj diplomski rad na Akademiji u klasi profesora Slobodana Selenića i kada su Zoranu dali tekst, ja sam mislio da on to neće prihvatiti jer u to vreme je dosta igrao na televiziji i imao puno obaveza. Jednog dana su mi rekli da je pročitao i da bi voleo da se nađemo, a gde drugde nego u kafani. On je prelistavao, gledao i čitao tekst jedno vreme i pustio me „da umrem“, a onda, kada je video da je stvar ozbiljna rekao je: "Ja ću pokušati da napravim nešto od toga." Taj pokušaj je na početku bio njegovo traženje dok nije pronašao tonalitet i tu priču o čoveku iz zavičaja – ispričao je Kovačević, koji je publici u zaječarskom teatru osim o prijateljstvu sa Radmilovićem i predstavi "Radovan III" kazivao i svoje stihove.
– Legenda je sve ovo što smo večeras videli na filmskom platnu, a i ono što smo gledali u pozorištima, nešto što ga svrstava u red besmrtnika. Biti domaćin takvom čoveku je nešto što se doživljava jednom u životu – istakao je gradonačelnik Zaječara, Boško Ničić, uručujući plaketu Festivala i statuetu Zorana Radmilovića, akademiku Dušanu Kovačeviću.
Kurir.rs