Nemački diplomata i bivši koordinator za civilnu upravu na KiM Bernd Vulfen smatra da bi EU trebalo da istraje kako bi se sprovele sve do sada dogovorene obaveze Beograda i Prištine, ističući da je za srpsku stranu veoma važno da se formira Zajednica srpskih opština koja je deo dogovara, ali da premijer prištinskih institucija Aljbin Kurti to uporno odbija.
Tokom boravka na KiM od 1999. do 2000. je video da se većina Srba u enklavama osećala ugroženo.
- Bilo je ponovljenih napada, uključujući paljenje manastira i kuća. Osećali su se ugroženo, ali mi niko nije rekao da želi da emigrira. Uvek smo isticali da Kosovo vidimo kao celinu, uključujući i srpske enklave koje su bile u teškoj situaciji - rekao je Vulfen.
On smatra da razmene teritorija nije rešenje spora Beograda i Prištine s obzirom na to da bi, kako upozorava, takva odluka pokrenula lavinu reakcija i ugrozila političku stabilnost Zapadnog Balkana.
- Nisam striktni protivnik, ali uočavam opasnosti koje su povezane s tim pitanjem. Teritorijalne promene mogle bi da pokrenu lavinu, uvlačeći i druga područja u sukob, što bi moglo ugroziti političku stabilnost Zapadnog Balkana. Zato savetujem da se odustane od te ideje - istakao je Vulfen.
On naglašava da bi rešenje moglo da bude u realizaciji obaveza koje su dogovorene sporazumima, ali da Kurti, kako ocenjuje, odbija da sprovede ZSO.
- Mislim da je važno držati se dogovorenog. Postoji dogovor o Zajednici srpskih opština, a Kurti ga se ne drži. To je neprihvatljivo. Evropska unija bi tu trebalo da bude čvrsta i da istraje na tom dogovoru. To je važan simbol za Srbe - rekao je on.
Kada je reč o ulozi Rusije na KiM u prošlosti, Vulfen kaže da je dok je on boravio na Kosovu predsednik Rusije bio Boris Jeljcin koji je bio u dobrim odnosima sa tadašnjim nemačkim kancelarom Helmutom Kolom.
Rusi su, navodi, bili voljni da pregovaraju, iako, nisu uvek nailazili na veliku podršku u Moskvi.
- Bilo je i jastrebova koji nisu podržavali posredničku i pomiriteljsku ulogu koju je Rusija u to vreme imala. Na primer, zauzimanje aerodroma u Prištini verovatno je bio ustupak ovim jastrebovima koji su insistirali na snažnijem postavljanju ruskih interesa na Kosovu - podseća diplomata.
Komentarišući trenutnu situaciju na Kosovu i stagnaciju u procesu dijaloga, Vulfen ocenjuje da bi EU imala veći uticaj na Balkanu ukoliko bi se smanjila naklonost zemalja u regionu prema Rusiji.
Prioritet, kako naglašava, trebalo bi da bude integracija Srbije i Kosova u EU, kako bi se strane pomirile i okrenule zapadnom uticaju.
- Mislim da moramo da budemo strpljivi i da nastavimo da budemo prisutni na Zapadnom Balkanu. Ukrajinski rat donekle je unazadio proces, ali ako Putin padne u drugi plan kod nekih političara na Balkanu poput Vučića, onda se otvara se prostor za Evropsku uniju. Nadam da će se odnosi između Srba i Albanaca poboljšati. Moramo se temeljno posvetiti tome da pokušamo da integrišemo Srbiju i Kosovo u strukture Evropske unije. Takođe, ne smemo da zaboravimo ni tradicionalni uticaj Rusije na Srbiju. Pobeda Putina u odnosu na Ukrajinu može da ima ozbiljne posledice i da ojača nepomirljive snage u Srbiji - ocenjuje on.
Kako zaključuje, ako se većina ljudi u Srbiji i na Kosovu usmeri ka EU, "onda smo napravili značajan korak".
Kurir.rs/Kosovo Online/Dojče Vele