Kad uticajac okida sebić u zascenak publiku hvata duhoklonuće i pada u uzrenje - ovako bi mogao izgledati srpski jezik da se pitaju učesnici takmičenja za najbolju novu srpsku reč, a značenje ove rečenice zapravo bi bilo: "Kad influnser okida selfi u bekstejdžu publiku hvata depresija i pada u introspekciju".
Duhokloniće, prohujak, prikačica, susramlje, bestebnost, beznemož su samo neke od novih srpskih reči koje su se našle na takmičenju koje je pokrenuo sajt "Mala biblioteka" iz Londona. Po oceni žirija je za najlepšu novu srpsku reč odabrano "duhoklonuće"kao zamena za tuđicu depresija koja je, kako navode, latinskog porekla, mada je u naš jezik najverovatnije ušla i ustalila se preko engleskog jezika (depression).
Ovo je kovanica - duh i klonuće (klonulost), a i sa psihološkog aspekta suština depresije objašnjava kao gubitak volje za aktivnostima, klonulost duhom. "Prohujak" je zamena za reč flešbek - trenutak iznenadnog izranjanja minulog trenutka u svesti pojedinca odnosno prohujali trenutak.
Borba za jezik
Na takmičenju se pojavila i reč za zamenu anglicizma attachment, a to bi bila naša "prikačica". Autor je u obrazloženju naveo da ovu nametnutu englesku reč sva naša deca redovno koriste, ali da nemamo prava da ih kudimo zbog otuđenja od maternjeg jezika, kada "niko od nadležnih nije ni malim prstom mrdnuo za spasenje poljuljanih temelja srpskog jezika i kulture".
Milorad Dašić, profesor srpskog jezika, rekao je za Kurir datreba što više podsticati upotrebu domaćih pa i novih domaćih reči.
- Zašto bismo koristili anglicizme? Zašto bismo recimo koristili englesku reč "vajb" ako možemo našu "ozračje" na primer. Duhoklonuće je jedna lepa kovanica koja i odgovara ovom našem vremenu u kome živimo. Umesto toga mi koristimo izraz "depra"... Za svoj jezik se treba boriti, a rečnik možemo obogatiti ako ubacimo po koju pozajmljenicu. Međutim, ako za tu tuđicu mi imamo našu reč nema potrebe da je ne iskoristimo - ističe Dašić i dodaje:
Antirečnik u upotrebi
- Uslovno nove domaće srpske reči mogu da uđu u svakodnevni govor i rečnik kako đaka tako i odraslih ukoliko se često koriste. Na primer deca koriste često reč "random", a umesto toga uopšte ne znaju da mogu da iskoriste "nasumično". Učitelji, nastavnici pa i mediji imaju veliki zadatak, a to je da umesto tuđica koriste što više domaćih reči kako bi se one ustalile i kako bi mogle da zažive.
Matija Bećković, akademik, kaže za Kurir da danas ne koristimo samo nekoliko stranih reči, već je to jedan čitav rečnik.
- Taj rečnik je prekrio ne samo srpski jezik, već i sve druge male jezike na svetu tako da su oni ugroženi i pokušavaju da se odbrane. Nova tehnologija je zavladala svetom pa i jezikom tako da je to jedna deponija koja je progutala i zagadila domaći jezik. Svi narodi brane svoj jezik, ali kod nešto nisam primetio da težimo ka tome. Ranije smo se nekako i mogli odbraniti, ali sada ih je sijaset i mi smo se polako predali - kaže Bećković i dodaje:
- Mi danas imamo antirečnik i domaće reči bi mogle da uđu u njega, ali to bi bilo kao kada je Sterija ismejao u svojoj "Pokondirenoj tikvi".
Kurir.rs/ A. K.