VLADIMIR ĐUKANOVIĆ: Politički progon
Veoma često, zapravo svakodnevno, putem društvenih mreža sa anonimnih profila dobijam razne pretnje. Najvećim delom one se odnose na najavu kako će me neko pretući, kako bi trebalo da pripazim na decu i sl. No, to sve uredno prijavim Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal i najčešće, kada takve „junake“ uhapse i dovedu pred tužioca, počne plakanje i pravdanje kako nisu tako mislili, kako su bili revoltirani stanjem u zemlji, u njihovom okruženju itd. Tu se neretko rukovodim i onom narodnom da pas koji laje ne ujeda, a veoma često dokaz da sam u pravu je baš kada se autor takvih pretnji nađe pred licem pravde. Razgoropađen lav iza lažnog naloga na društvenoj mreži koji je sejao najgore pretnje i uvrede tada postane manji od makovog zrna i njegov istinski karakter kukavice u tom momentu dolazi do punog izražaja.
Ipak, od pretnji na fizički integritet mene ili moje porodice, daleko su mi zanimljivije pretnje koje se stavljaju u izgled, u smislu da ću, čim SNS padne s vlasti, robijati. Nije ni važno zbog čega, oni već imaju napisane presude. Vrlo često mi pišu kako će me polivati katranom i perjem, kako će mi decu i suprugu šišati do glave, kako bela dana iz ćelije videti neću. Moram da primetim, nisu nešto mnogo u kreativnosti odmakli od onog što su njihovi preci kao istaknuti komunjarski ološ činili nad Srbima po osvajanju vlasti posle Drugog svetskog rata. No, kako god, evo meni sjajne prilike da takvima odgovorim i to vrlo rado činim preko ove kolumne.
Naime, meni lično bi bila čast da me takvi progone. Svi oni koje su progonili njihovi preci, danas su slavljeni u srpskom narodu. Pogledajte nedavno koliko je ljudi došlo na otkrivanje spomenika Đeneralu Draži, srpskom Čiči. Naravno, mali sam ja da se poredim s velikanom kakav je bio Đeneral Mihailović, ali svaka žrtva komunističkog terora samo zato što nije isto mislila kao oni i nije želela da izda kralja i otadžbinu zarad revolucije danas je slavljena. Čovek ne živi za zemaljsko carstvo. Njemu se klanjaju materijalisti. Čovek živi u zemaljskom carstvu da ostavi nešto što će mu biti put ka Carstvu nebeskom i večnosti. Progon je samo iskušenje, tako da bih najsrećniji bio da me te bitange, ako se nekada domognu vlasti, zaista i uhapse. Ima li išta lepše nego da te antihristi progone? Ima li veće zasluge za večni život od te? Uostalom, ako je njihov jedini program kako će da nas vešaju, hapse, šišaju do glave, polivaju katranom, vređaju, pa to je najbolji znak njihove slabosti. Svako ko je pred Gospodom čist nema razloga da se takvog progona plaši. On zapravo u takvom progonu može samo spokojno da uživa, jer jednog dana kada dođe sudnji čas on pred boga ide ozaren i sa oreolom, a bagra koja ga je proganjala ide u pakao i na smetlište istorije.
Poručujem tim hrabrišama iza tastatura i lažnih naloga: Ne plašim vas se, drugarice i drugovi. Ne plaši se vaših pretnji niko čestit. Naprotiv, one samo potpaljuju istinski žar da se protiv vas žestoko borim, jer vi ste kancer za Srbiju i srpski narod. Čista duša Srbinova, ona svetosavska, u svaku bitku ide s krstom, a vi od krsta bežite. Tako će vam biti i 17. decembra. Taman ću posle izbora lepo da vas pozovem, kakav god rezultat da bude, da dođete i ispunite vaše pretnje. Da vas vidim koliko ste hrabri i kakvi ste junaci, odnosno junci. Do tada, nastavite kao pudlice da pretite po društvenim mrežama. Verujem da vam je to najviši mogući domet.