Bojan Biga (36) iz Bečeja popravlja krovove i menja crep, a za jedan dan može da napravi bicikl za dvoje, zvani "tandem".
Idu mu od ruke i mnoge druge majstorije - stolarske, tesarske, bravarske... Sve to ne bi bilo neobično da Bojan nije potpuno slep na oba oka od svoje prve godine. Njegovi sugrađani govore da je on majstor i po i "velemajstor uma, volje, morala i htenja", a Bojan kaže da to što radi nema veze s tim što je slep.
- Točak je isti i kad ga vidite i kad ga pipnete. Vid i dodir su povezani kao ukus i miris.
Pitaju me kako ne odsečem prst kad radim sa cirkularom, pa navode kako su se tim alatom posekli neki njihovi prijatelji koji vide. Odgovor je jednostavan: treba paziti! - kaže Bojan.
Na krov se prvi put popeo kad je imao pet-šest godina, zahvaljujući dedi, koji ga je pustio da to uradi.
- Da sam tada pao s merdevina, znao bih gde sam pogrešio, pa tu grešku više ne bih ponovio. Deda me je naučio da bez rizika nema pobede. On je govorio da nema toga što se ne može uraditi i da, ako je jednom nešto bilo sastavljeno, pa se raspalo, može se opet sastaviti - priča Bojan.
Važnu ulogu u njegovom odrastanju imao je i otac, koji je bio vozač i strastveni pecaroš, pa je uz njega zavoleo kamione i život na vodi. A od dede i tate je nasledio sklonost ka obradi drveta i metala. Završio je osnovnu školu za slepe i slabovide u Zemunu i Srednju medicinsku, smer za fizioterapeuta, u Beogradu.
- Odradio sam pripravnički staž u Jodnoj banji u Bečeju, a posle sam bio angažovan po potrebi u jednoj privatnoj ambulanti, ali pre bih utovarao ugalj, nego radio kao fizioterapeut. Ja sam solo igrač i više volim rad s mašinama, nego s ljudima - naglašava rođeni majstor.
Naučio je da vozi traktor i bicikl, a na poklon je dobio fabrički "tandem" dvotočkaš, sa dva sedišta i dva kormana, koji vozi zajedno s majkom, bratom i prijateljima. Poželeo je da i sam pravi takve duplekse, a to mu se ostvarilo uz podršku organizacija iz Beograda i Bečeja, koje su mu obezbeđivale delove za montiranje tih neobičnih bicikala. Očekivao je da to bude trajan projekat, ali je sklopio samo četiri "tandema", od kojih jedan koriste gosti bečejskog hostela, a drugi je poklonjen slepom dečaku i njegovom bratu blizancu iz Bačkog Petrovog Sela. Ostala dva su u vlasništvu onih koji su finansirali poduhvat.
- Nije to uspelo, jer na tržištu teško može da prođe proizvod slepog čoveka. To je predrasuda koja se teško razbija - konstatuje ovaj vešti mladić.
Kaže da je mnoge stvari počeo da radi zato što njegova porodica nije imala novca da plati majstore, a i nije želeo da ga oni prevare. Tako je krenuo i da zida, betonira, sređuje plafone i pravi šupe.
- Volim da improvizujem i da napravim nešto od materijala koji bi bio bačen, kao što su stare palete ili više puta korišćene daske. Izazov mi je da uklopim krive daske tako da izgledaju ravne. U školi mi je najbolje išla geometrija, pa kad nešto radim, volim da to bude u liniji i pod pravim uglom. Možda me i to što sam slep tera da sve uradim perfektno i tako da dugo traje - ističe Bojan.
(Kurir.rs/Novosti)