Uobičajena praksa na Balkanu, samim tim i u Srbiji, je da se drva za ogrev skladište na otvorenom prostoru. Međutim, važno je na koji način to radimo. Tako nepravilno skladištenje može dovesti do pojave buđi, termita i značajno pogoršati kvalitet drva.
Ovo su 4 saveta kako da to izbegnete i potrošite manje drva za ogrev.
1. Izaberite najbolju lokaciju
Veoma je važno da svoja drva postavite na mesto koje je dosta izloženo suncu. Idealno je da tu bude tokom letnjih meseci, da se dobro osuši, kako bi što bolje gorelo tokom zime.
Takođe, orijentišite ih tako da postoji dobra cirkulacija vazduha, jer i to doprinosi boljem sušenju. Preporuka je i da slažete drva najmanje 9 metara od kuće. Tako smanjujete rizik da eventualni požar zahvati kuću, ali sprečavate i da insekti, poput termita, dobru do vašeg životnog prostora.
2. Izdignite drva za ogrev od zemlje
Idealno je da drva za ogrev složite tako da budu izdignuta nekoliko centimatara od zemlje. Evo i zašto.
Naime, ukoliko su drva poređana direktno na zemlju, nema pravilnog protoka vazduha. Tako drvo postaje vlažno, i ne gori dobro. Pored toga, povećavate nivo vlage koji dodatno ulazi u drvo. A ona dalje može dovesti do pojave buđi, gljivica ili ubrzati proces propadanja. Imajte u vidu i insekte. Pogotovo termite kojima tako omogućavate lakši put do drveta.
Savet je da drva postavite na šljunak, cigle ili panele. A ukoliko ne možete da primenite te tehnike, stavite donji sloj drveta tako da kora naleže na zemlju. Na taj način će se smanjiti prodor vlage u drvo.
3. Pravilno složite drva
Jako je važno da drva složite tako da omogućite pravilno sušenje. Ako ih samo nabacate, ona koja su u sredini gomile će ostati vlažna i "zelena". Tako zapravo 60% drveta koje se koristi za grejanje nije pravilno osušeno!
Kada se drvo poseče, njegove ćelije sadrže više od 50% vode. Spaljivanje takvog mokrog, "zelenog" drveta stvara otpadnu toplotu i paru. Nastaje zapaljivi acidni katran koji brzo oštećuje vašu peć i dimnjak, povećava količinu dima u prostoriji i emisiju štetnih materija u atmosferu.
Korišćenje suvog drveta može uštedeti novac i zaštiti zdravlje smanjenjem emisija. Ako se drvo pravilno osuši, što znači da se vlažnost smanji sa 40% na 20% tokom sušenja u trajanju od 6-12 mjeseci - domaćinstvo će koristiti do 20% manje drveta za grijanje iste površine! To znači da jedno domaćinstvo koje koristi 10 m3 sirovog, vlažnog drveta može zagrevati istu površinu kuće s 8 m3 pravilno osušenog drveta.
Dakle, iscepajte drva na manje komade. Zatim ih uredno složite tako da "iscepana" strana bude okrenuta nadole. Na taj način se omogućava cirkulacija vazduha. Prekrijte tako da zaštitite od kiše i snega, i ujedno sprečite dodatno stvaranje vlage.
Ukoliko tako uskladištite meka drva kao što su bor, smreka ili jela, potrebno je da ga sušite 6 meseci. Sa druge strane, tvrda drva poput bukve, jasena i hrasta je potrebno sušiti 12 meseci.
4. Zaštita od snega i kiše
Kada pokrivate drvo, trudite se da to uradite tako da ona ne budu u potpunosti bez vazduha. Jer tako možete zarobiti vlagu i sprečiti drvo da se pravilno osuši. Zato, pokrijte gornji sloj drva ceradom ili sličnim materijalom.
Dobar način da zaštitie drva od snega i kiše, dok ujedno omogućavate dovoljan protok vazduha, jeste i da izgradite poseban objekat koji će vam to omogućiti. Isto tako, ukoliko u te svrhe koristite šupu za drva, dobro je da se voidte time da uvek prvo ložite drva koja ste prva uneli, jer su ona sada najsuvlja.
Ukoliko se pridržavate ovih jednostavnih pravila, sasvim je sigurno da ćete imati drva spremna da vas fino zagreju tokom zime.
Kurir/Agromedia