Smrt Bobija Čarltona, jednog od najvećih engleskih fudbalera svih vremena, podsetila je na užasnu tragediju koja je zadesila Mančester junajted 1958. godine.
Šestog dana februara engleski klub se vraćao iz Beograda sa utakmice protiv Crvene zvezde. Avion je sleteo u Minhen kako bi natankao gorivo za ostatak puta. Prva dva pokušaja da avion nastavi let ka Ostrvu su propala. Treći pokušaj je bio koban.
Od 44 putnika poginula su 23. Poginula su osmorica fudbalera Mančester junajteda: Rodžer Birn, Edi Kolman, Mark Džons, Dejvid Peg, Tomi Tejlor, Džef Bent, Lajam Vilan i Dankan Edvards. Nastradala su i dvojica trenera, Tom Kari i Bert Veli, kao i sekretar kluba Valter Krikmer. Nekoliko dana kasnije preminuo je i prvi pomoćnik kapetana aviona.
Poginulo je i osam britanskih novinara, među kojima je bio i bivši golman Mančester Sitijia Frenk Svift. Džoni Beri i Džeki Blančflaver su zadobili ozbiljne povrede i nikada više nisu igrali fudbal.
Bila je to jedna od najtalentovanijih generacija u istoriji engleskog fudbala, a taj legendarni sastav Mančestera širom kontinentai bio je poznat kao „Bezbijeve bebe“, po treneru seru Matu Bezbiju koji je stvorio taj šampionski tim.
Prvi pokušaj uzletanja iz Minhena izveden je u 14,19 časova, a drugi, takođe neuspešan, samo tri minuta kasnije. Oba pokušaja uzletanja bila su neuspešna zbog problema sa motorima jer je mešavina goriva bila pogrešna i motori su se čudno ponašali.
Nakon toga, posada aviona odlučila je da putnike smesti u aerodromsku zgradu ali je u međuvremenu počeo da pada sneg. Dankan Edvards iskoristio je priliku da pošalje telegram gazdarici u čijem je stanu živeo. Sadržina telegrama je bila: „Svi letovi iz Minhena su otkazani, sutra stižem“.
Međutim, nakon dugog savetovanja odlučeno je da avion poleti u 14,59 časova. Treći i poslednji pokušaj tragično je okončan samo četiri minuta kasnije. Avion nije uspeo da uzleti na vreme, a nakon što je probio aerodromsku zaštitnu ogradu desnim krilom je udario u kuću. Leva strana kokpita udarila je u drvo, a zadnji deo aviona se odvojio. Desna strana aviona je udarila u drvenu brvnaru u kojoj se nalazila cisterna sa benzinom, koja je ekplodirala.
Istragom je utvrđeno da je nagomilavanje snega na drugom kraju piste drastično usporilo avion i onemogućilo mu da dostigne brzinu potrebnu da se odvoji od tla.
No, kako to biva, u svakoj nesreći se pojavi i neki junak. Taj epitet je tada pripao golmanu Junajteda Henriju Hariju Gregu.
Zanimljivo je da se među preživelim putnicima našla i Vera Lukić, koju je iz zapaljenog aviona sa ćerkom Vesnom i sinom Zoranom izvukao Greg. Iako sav krvav i izubijan, nije počeo panično da beži iz aviona, kao drugi koji su se plašili novih eksplozija. Počeo je da izvlači druge, a prvi je bio Bobi Čarlton.
Onda se vratio i izvukao trenera Meta Bezbija, tvorca čuvenih "Bezbijevih beba", po mnogima najbolje generacije nekog kluba svih vremena.
Spasao je i saigrača Denisa Vajoleta. I umalo pao, jer nije mogao da diše.
Iako je bio na ivici kolapsa, Greg se još jednom vratio u srušeni avion koji samo što nije potpuno eksplodirao. U dimu i vatri je primetio još živih ljudi. Bila je to trudnica Vera Lukić, koja je bila u trećem mesecu sa sinom Zoranom, a u krilu je čuvala 22-mesečnu ćerku Vesnu. Izveo ih je napolje.
Svu tu scenu je pratio i krik kapetana Džejmsa Tejna, koji je videći šta Greg radi, uzvuknuo: "Ja sam već bio izašao iz aviona, video petoro ljudi kako trče i viču 'Beži, beži'. Iz razrušenog kokpita kapetan Tejn je izašao sa aparatom za gašenje požara, a onda se prodrao na mene 'Beži, gluperdo! Eksplodiraće!'"
Greg se 26 godina kasnije sreo sa porodicom Lukić. Najpre u Velsu, gde su otišle Vesna i Vera Lukić, inače u vreme tragedije supruga vazduhoplovnog atašea SFR Jugoslavije u Londonu, koja je iskoristila slobodna mesta na letu za Englesku i sa, tada 22-mesečnom bebom Vesnom krenula zajedno sa ekspedicijom Mančester junajteda. Zabeležile su kamere BBC-a te dirljive trenutke, ali neko je nedostajao. Treća osoba koju je čuveni golman spasio - Zoran Lukić, koji je rođen koji mesec posle tragedije, u trenutku susreta je služio vojni rok.
Tačno pola veka od minhenske tragedije, Hari Greg je došao u Beograd i upoznao i Zorana, tada novinara.
Kurir sport