MILOVAN JOVANOVIĆ: Trijumf EU u Poljskoj
U Poljskoj se dogodilo izborno iznenađenje, slično onom od pre 34 godine, kad je nekadašnja članica sovjetskog bloka dobila vladu predvođenu Tadeušom Mazovjeckim, prvim demokratskim premijerom od 1940. godine. Tadašnja pobeda opozicije je pokazala da vladajući režim može biti pobeđen i u lošim i neravnopravnim izbornim uslovima. Iako je te davne 1989. sve bilo u funkciji komunističke Poljske ujedinjene radničke partije, ona je ipak bila poražena od radničkog pokreta Solidarnost, na čijem čelu je bio Leh Valensa.
Slično se ponovilo i sada. Vladajuća populistička, nacionalističko-konzervativna stranka Pravo i pravda (PiS) ostvarila je treći trijumf zaredom na parlamentarnim izborima, zahvaljujući, između ostalog, uzurpaciji medijskog prostora i drugim različitim vidovima manipulacije. Ipak joj pobeda neće biti dovoljna za opstanak na vlasti.
Rekordna izlaznost od preko 73% svedoči o velikom stepenu mobilizacije birača, koji su shvatili značaj ovih izbora ne bi li se zaustavio suverenistički, populistički i autoritarni zanos, koji je izolovao zemlju i narušio kvalitet demokratije. Na rekordnu izlaznost glasača, pre svega žena i mladih, uticali su brojni primeri korupcije, zloupotrebe pravosuđa i policije od strane PiS, sve lošija ekonomska situacija, visoka inflacija, kao i zabrana abortusa. Žene su dale ogroman doprinos u rušenju Jaroslava Kačinskog i njegovog PiS. Pokazale su neverovatnu odlučnost i hrabrost mobilišući se protiv zakona koji zabranjuje abortus.
Očekuje se da će, u skladu sa izbornim obećanjima i rezultatima, Donald Tusk, lider Građanske platforme (PO), formirati novu koalicionu vladu. U njoj će, osim PO, mesta zauzeti trećeplasirana koalicija Treći put, te savez Levica, koji je zauzeo četvrto mesto.
Nova poljska vlada će, bez sumnje, popraviti odnose sa EU, odmrznuti isplatu novca iz fondova EU za oporavak od pandemije koronavirusa, okončati evropske procedure koje su pokrenute zbog sistemskog kršenja vladavine prava, povratiti opredeljenost za evropske vrednosti, ali istovremeno i braniti nacionalne interese Poljske.
Ovog puta većina birača nije progutala varalicu vladajućeg PiS da je Poljska ugrožena zemlja, te da može opstati samo ako se drži tradicionalnih vrednosti, odnosno ako njome upravljaju PiS i Kačinski. Po njihovom mišljenju, Tusk je izdajnik, nemački agent i poslušnik Brisela koji će, umesto poljskih, zastupati i braniti interese Brisela, Pariza i Berlina.
Donald Tusk nije nikako poljski izdajnik i slepi poslušnik Brisela i Berlina koji će Poljsku odmah utopiti u evrozonu, a zatim i nekakvu imaginarnu federaciju EU. Naprotiv, Poljska će sa njim na čelu imati značajniju ulogu unutar EU. Njena konstruktivnost učiniće Evropu homogenijom i jačom, što je preko potrebno zbog suočavanju Unije sa sve težim izazovima. Nova vlada u Varšavi će pomoći EU da sanira bar neke posledice u svetlu najnovijih dešavanja na Bliskom istoku koja prete miru, stabilnosti i bezbednosti svim državama u Evropi. Opasnost od prelivanja izraelsko-palestinskog sukoba na pripadnike manjinskih zajednica koji žive na Starom kontinentu povećavaće se iz dana u dan. Evropa bi ubrzo mogla da se suoči s novom, još jačom, izbegličkom krizom.
