BEOGRAD - Poslanici Skupštine Srbije započeli su danas raspravu o 60 tačaka dnevnog reda među kojima je i Predlog zakona o budžetu Srbije za 2024. godinu.
Kako je rekao ministar finansija Siniša Mali, budžet za narednu godinu je razvojni, uravnotežen, u njemu je planirano povećanje plata u javnom sektoru od 10 odsto, povećanje minimalne zarade za 17,8 odsto, kao i povećanje penzija po švajcarskoj formuli od 14,8 odsto.
Kao još jednu karakteristiku budžeta za narednu godinu naveo je "nikada veće kapitalne investicije" od 600 milijardi dinara i"nikad veća izdvajanja" za poljoprivredu od 118 milijardi dinara.
Fiskalni savet ocenio je ranije da je deficit budžeta Srbije planiran za 2024. godinu previsok, jer iznosi 1,7 milijardi evra, što je 2,2 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbija će u 2024. godini, kako je navedeno u analizi, morati da se zaduži za oko 6,5 milijardi evra, od čega je 1,7 milijardi evra za finansiranje budžetskog deficita i 4,8 milijardi evra za refinansiranje starog duga koji dospeva na naplatu.
Budžet je, kako je ocenio Fiskalni Savet, pravljen s optimističnim pretpostavkama o ubrzanju rasta BDP-a u 2024. na 3,5 odsto i usporavanju prosečne inflacije na 4,9 odsto i naveo da je trebalo prognozirati nešto niži rast BDP-a u sledećoj godini, na nivou dva i po dotri odsto, a inflacije na nivou pet i po do šest odsto.
Poslanici će na ovoj sednici razmotriti i predlozi zakona o javnom informisanju i medijima i zakona o elektronskim medijima, čijim će usvajanjem država preko Telekoma ponovo moći legalno i zvanično da bude vlasnik medija.
Na dnevnom redu su i zakoni o katastru, leks specijalis o Ekspu 2027 i set finansijkih zakona. Poslanici će razmatrati izmene Zakona o duvanu, o javnim medijskim servisima, zakoni iz oblasti zdravstva, prosvete, poreske politike.
Na dnevnom redu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, o Ustavnom sudu, o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kao i više međunarodnih sporazuma o zajmovima.
Biraće se i članovi Nadzornog odbora za izbornu kampanju, članovi Republičke komisije za energetske mreže i jedan član Veća Agencije za sprečavanje korupcije.
Redovno jesenje zasedanje počelo je prvog radnog dana oktobra, ali je sednica sa 60 tačaka dnevnog reda zakazana u nedelju za ponedeljak, te su tako ponovo narodni poslanici gotovo sprečeni da na vreme podnesu amandmane na predloge zakona.
Ova sednica bi prema najavama, trebalo da bude prva i poslednja u jesenjem zasedanju, jer su novi parlamentarni izbori najavljeni za 17. decembar 2023. godine.
Kurir.rs/Beta