ISTORIČAR ALEKSANDAR GUDŽIĆ: I najgori pregovori su bolji od sukoba, eskalacija na KiM ne sme da se dogodi!
Samo Srbi koji žive na Kosovu i Metohiji i svakodnevno trpe represiju i nasilje koje priređuju prištinske vlasti znaju koliko se voli ta sveta zemlji, na kojoj se, uprkos svemu, hrabro ostaje. Nijedan strah neće pobediti tu ljubav, a nijedna manipulacija neće ugroziti istoriju. Istoričar iz Gračanice Aleksandar Gudžić uveren je da se istorija neće nadigrati i nadmudriti iako su, kaže, ti koji to pokušavaju majstori za sve nepravedne i zle radnje.
- Ovakva vrsta šarade i političkog cirkusa koje su prištinske vlasti proizvele Srbima su preko glave. Koliko god da se čini da međunarodna zajednica gleda kroz prste Aljbinu Kurtiju, mislim da više ni oni nemaju razumevanja za ovakve egzibicije koje on pravi. Kurtija na ličnom planu opterećuje to što nije učestvovao u ratu, jer je tada bio u zatvoru. Tako da on sada želi da se dokaže, on je ekstreman, radikalan populista.
Srpska lista je dobila novog predsednika dr Zlatana Eleka. Šta očekujete da će ova promena doneti?
- Od svake promene se očekuje boljitak. Nadam se da će ova promena u vrhu Srpske liste to i doneti. Ljudi očekuju da će profesor Elek uvesti neke novine i da će poboljšati delovanje Srpske liste i na terenu i u institucijama. Garnitura ljudi koja je do sada bila u vrhu Srpske liste već predugo je bila tu i mislim je bilo potrebno ovo osveženje.
Da li je to, metaforički rečeno, jedan težak, neprijatan, vruć krompir, naročito u svetlu poslednjih tragičnih događaja, ili šansa da se okolnosti promene nabolje za Srbe na KiM?
- I jedno i drugo. Da, vruć je krompir svakako, ne treba da se zavaravamo. Ali ne zaboravimo i da je ovo prilika da se naprave promene. Nama su potrebni kvalitetni ljudi sa integritetom, ljudi koji su poštovani i cenjeni u zajednici, a profesor Elek to jeste.
Govori se o šansi da se ponove izbori u četiri opštine na Severu, u Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku, čak su iz Srpske liste poručili da su spremni. Pratite svakodnevno politiku, da li mislite da su prištinske vlasti spremne da te izbore održe?
- Prištini verovatno odgovara ovakva vrsta policijske uprave gde nema Srba, gde oni postavljaju svoje ljude koji su dobili službe na osnovu toga što je za njih glasalo svega nekoliko birača. Dakle, bez legitimiteta. Njima to odgovara, da oni vladaju i zavode red, ali ponavljanje izbora na kojima će Srbi da iskažu svoju političku volju je neophodno.
Da li je raspoloženje ljudi takvo da će ovog puta izaći na izbore, da neće biti poziva na bojkot?
- Verujem da građani žele da pokažu svoju volju i da hoće da izađu na izbore i da će glasati za one za koje misle da će ih najreprezentativnije predstaviti u lokalnim institucijama. Potez je sada na Prištini. Ovakva vrsta šarade i političkog cirkusa koje su prištinske vlasti proizvele Srbima su preko glave. Koliko god da se čini da međunarodna zajednica gleda kroz prste Aljbinu Kurtiju, mislim da više ni oni nemaju razumevanja za ovakve egzibicije koje on pravi. Tako da verujem da će se novi izbori održati.
Oružani sukob je bio 24. septembar, šta je to kod vas, ljudi koji živite na Kosovu i Metohiji, promenilo? Ljudi uvek govore "posle prve pale krvi može lako da dođe do rata". Da li se narod boji?
- Srbi sa KiM 24 godine žive sa saznanjem da mogu doživeti sudbinu carigradskih Grka. Znaju da jedan konflikt može probuditi lanac nasilja, znaju i kakve opasnosti nosi zamrznuti konflikt. Znaju da, ako plane, Srbi mogu nestati sa prostora na kom žive više od hiljadu godina i da mogu biti zbrisani. Sa tim saznanjem mi živimo 24 godine. Na to nas podseća 17. mart 2004. godine. On nam je pokazao šta se može desiti Srbima - svaki oblik nasilja, proterivanje, maltretiranje, ubijanje. Svaki oblik nasilja i svaki sukob Srba i Albanaca na Severu ili bilo gde drugo kod Srba na celom Kosovu i Metohiji izazivaju nelagodu i bojaznost da mogu biti proterani i zbrisani sa ovih prostora.
Da li se ljudi plaše? Kako se Albanci prema Srbima ponašaju u svakodnevnom životu, u situacijama kada taj suživot "izgleda normalno"?
- Strah je prisutan non-stop. Tog straha smo nekad svesni, a nekad i nismo svesni jer se potpuno uvukao u živa bića i postao deo naših života. Podeliću jednu ličnu priču koja opisuje kako se živi među Albancima. Na jednom veselju, porodičnom skupu, kod nas u Gračanici bio je jedan moj prijatelj iz centralne Srbije i pitao me je kako živimo, čak je i komentarisao rečima: "Sad vam je sve u redu, Srbi mogu da se kreću normalno, idete u albanske tržne centre", što inače jeste tačno. A onda je jedan od mojih prijatelja rekao kako to stvarno izgleda: "Pa i nije nam tako dobro kao što zvuči. Kako ja mom malom sinu od četiri godine da objasnim da, kad odemo u prodavnicu igračaka u Prištini, on ne sme da priča na srpskom, a i da, ako priča, nikako ne bude glasan da ga Albanci ne bi čuli." Kroz taj jedan primer iz svakodnevnog života shvatio sam kako ljudi žive i sa čime se sve susreću. Velika je nelagoda kada treba da se skriva sopstveni jezik i govor, kojim se ponosimo.
Da li ste vi nekada doživeli sličnu neprijatnost?
- Ne, ja lično nisam, ali znam ljude koji jesu imali neprijatnosti od Albanaca.
Samo zato što su Srbi?
- Da. Samo zato što su Srbi. Strah od ekstrema uvek postoji, ali nemojmo zanemariti da su Srbi neprestano izloženi diskriminaciji u institucijama. Priština je majstor za neispunjavanje preuzetih obaveza. Priština je majstor kršenja dogovorenog.
Ali ću da vam citiram Vjosu Osmani u nastupu u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Ona je rekla: "Kosovo je nezavisna zemlja i biće tako dok se Zemlja okreće oko Sunca. Mi smo zemlja u kojoj principi demokratije i vladavine prava čine glavne osnove." Ko koga tu demantuje?
- Život na terenu demantuje Vjosu Osmani! Priština je majstor kršenja prava. Prištinske institucije su po svom ustavu obavezne da se Srbima obraćaju na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu.
Da li to rade?
- Ne, naravno da ne. Znate, kada se meni činovnik kosovskih institucija, policajac, obrati i recimo napiše mi kaznu, on to ne radi na mom srpskom jeziku, niti na ćiriličnom pismu, već napiše na albanskom jeziku. Vjosu Osmani, dok to govori, život demantuje.
Da li kazne pišu na albanskom namerno ili ne znaju srpski jezik? Aljbin Kurti vrlo dobro zna srpski.
- Ne znam koji su njihovi razlozi, ali znam da krše zakon.
Da li su Albanci kivni na Kurtija zbog poslednjih dešavanja, bilo je procena da jesu, da mu ljudi zameraju što je narušio odnose sa SAD? Ili albanskom stanovništvu imponuje što je on tako radikalan?
- Kurti predstavlja najradikalniji deo kosovskog društva. On je gubitnik kosovske tranzicije, a na ličnom planu njega opterećuje to što nije učestvovao u ratu jer je tada bio u zatvoru u centralnoj Srbiji. Tako da on sada želi da se dokaže, on je ekstreman, radikalan populista. I istina je - on jeste najpopularniji političar i ima najveću podršku na Kosovu. Sa njim treba razgovarati, dogovarati se ukoliko je to uopšte moguće.
Da li vidite da odlazak u Brisel za dva-tri dana, kako je predsednik najavio, ipak može nešto da promeni?
- I najgori pregovori su bolji nego sukobi koji mogu eskalirati u svakom trenutku, i to ne samo na Severu već na celu južnu pokrajinu i na čitav region. Dakle, razgovarati se mora.
Istoričar ste, šta mislite da li će istorija imati priliku da tačno zabeleži događaje iz Banjske putem istinitih činjenica, a ne kroz manipulaciju?
- Verujem da ćemo tačno znati šta se desilo i verujem da istorija neće biti izigrana. Srbima nije odgovaralo da se desi oružani sukob 24. septembra. Do tada su svi o Aljbinu Kurtiju pričali da on krši pravo, sporazum, čekao se njegov potez da formira ZSO, on je bio taj koji odbija dijalog... A onda se desila Banjska. Stvari su se okrenule, stvorila se manipulacija. Odjednom je Kurti postao taj koji je dobar i koji je žrtva. Srbi su proglašeni lošim momcima. Samo se setim slučaja Račak... Nije ovo drugačiji scenario, ovo je isti scenario manipulacije. Rezultat je da Kurti ponovo sve odbija - da govori o svakom obliku autonomije za Srbe, o Zajednici srpskih opština, odbija da povuče policijske snage sa Severa. Sve to je tužna manipulacija.
Pre nekoliko dana je u Beogradu otkriveno spomen-obeležje Božidaru Jankoviću, komandantu Treće armije tokom Prvog balkanskog rata 1912. godine. U Prištini su to kritički komentarisali, kažu: "Diže se spomenik okupatoru Prištine." Glasine odstupaju od istine, šta kaže istorija, da li se ona može tako lako prevariti?
- Na Kosovu i Metohiji je od 1999. porušeno 150 crkava i manastira i sav taj zločinački čin je pokazao da nije dovoljno to uraditi samo fizički, već da treba udariti na svest ljudi i učiniti sve da se izbriše srpsko prisustvo na ovim prostorima. Na Kosovu je dominantan narativ na društvenoj i političkoj sceni da su Srbi okupirali Kosovo u dva navrata. Najpre u 12. veku, u vreme Nemanjića, kada su navodno na temeljima albanskih crkava sagradili svoje crkve i manastire, a da bi posle toga došlo osmansko oslobođenje, a da su Srbi ponovo 1912. godine okupirali Kosovo. Istina i zvanična nauka se protiv toga bore. I u tom kontekstu treba posmatrati i izjave iz Prištine u vezi sa komandantom Božidarom Jankovićem, kog nazivaju okupatorom. To ne odgovara istorijskoj istini, Srbi su na Kosovu mnogo ranije nego te 1912. A ako mene lično pitate, mislim da je Kosovo područje najsvetijih uspomena Srba. Tu se odigrala bitka koja je odredila identitet tog naroda. Na Kosovu i Metohiji je i sedište Srpske pravoslavne crkve i tu se spaja svetovno i sakralno. Jednom rečju - Kosovo je sveta srpska zemlja. Da li su Srbi jedini narod koji imaju određenu teritoriju koju smatraju svetom? Ne. Ono što je Kosovo za Srbe, to je Ararat za Jermene, to je Izrael za Jevreje, to je Mohač za Mađare, to su Alpi za Švajcarce. Srbi nisu jedini narod koji imaju teritoriju koja ima karakter svete i zato se ta sveta zemlja nikada ne treba predati nikome.
Kurir.rs
Bonus video: