Nekada je svaka kuća imala frulu i svog svirača. Danas je sve manje mladih koji se odlučuju da sviraju ovaj instrument, ali mlada devojka iz Ljiga prkosi statistici. Pravi čuvar srpske tradicije živi u selu Ba
Marina Stevanović (18) od svoje devete godine zavolela je drveni instrument od koga se i posle svih ovih godina ne odvaja, pronoseći najlepše umilne zvuke narodne pesme širom Srbije.
"Frulu sam zavolela u trećem razredu osnovne škole kada kada sam se upisala na folklor, ti opijajući zvuci ovog drvenog instrumenta na časovima dok smo igrali, nisu mi izlazili iz glave, nekako sam se pronašla u svakom njenom tonu. Od tada sam krenula na časove i već sviram dosta godina, i ne samo običnu frulu već i dvojnice", rekla je Marina za RINU.
Da nije kao sve ostale devojke i da je ne krasi samo lepota već i talenat, pokazala je mnogo puta, ali onome u čemu se najbolje oseća jeste u igri i pesmi. Njen muzički talenat vrlo brzo su prepoznali profesori muzike.
"Na probama često zasvira frulu ali i dvojnice, prve tonove je odsvirala za pesame "Tri livade nigde lada nema, pa "Obraše se vinogradi gore kraj Topole", ali onu koju najčešće svira jeste "Jutros mi je ruža procvetala. Lepo je videti da neko tako mlad voli i poštuje tradiciju", kazao je njen učitelj Petar Lazić.
Mlada frulistkinja pohađa srednju muzičku školu "Marko Tajčević" u Lazarevcu, gde uči da svira flautu, ali frula je instrument kom se uvek rado vraća.
"Gde god da pođem frulu sa sobom nosim, od čega se ne odvajam, u čijim melodijama uživam, i osećam jednostavno kao da mi pripada. Pre dve godine pobedila sam na Saboru frulaša u Prislonici, u kategoriji od 12-16 godina. Sav moj trud, učenje za mene najlepšeg instrumenta isplatio se nakon šest godina kada sam pobedila na najprestižnijem takmičnjenu. Dosta toga sam na učila i od maestra na fruli Bore Dugića", dodaje Marina.
Iako mlada, ova Ljižanka zna šta želi, da i dalje pronosi tonove najlepših srpski pesama i tako čuva tradiciju i narodno stvaralaštvo, jer kako kaže "ko će a ko ne mi mladi".
(Kurir.rs/RINA)