Nagrada „Borisav Stanković“ za najbolju predstavu u celini dodeljuje se predstavi Naš razred po tekstu Tadeuša Slobođaneka i u režiji Tatjane Mandić Rigonat, u izvođenju Narodnog pozorišta iz Beograda, saopštio je žiri 43. Borinih pozorišnih dana.
Višeslojna dramska hronika Tadeuša Slobođaneka o tami vekovnog zla i svetlu detinjeg dobra, u delikatnoj režiji Tatjane Mandić Rigonat našla je predanog brehtijanskog tumača. Čista emocija lišena viška patetike i beskompromisna vera u angažovanost pozorišne katarze uzbudljivi su rediteljkini aduti kojima je i omađijala veličanstveni glumački ansambl. Monaškom predanošću ovi mladi glumački udarnici duhovno su upisali i položili zrelost “Našeg razreda” te izgradili golemo poverenje u pozorišnu nauku da se društvena odgovornost isplati, navedeno je u obrazloženju žirija.
Nagrada „Borisav Stanković“ za najbolju žensku ulogu dodeljuje se Bojani Milanović za ulogu Tine u predstavi Kod večite slavine po tekstu Momčila Nastasijevića u produkciji Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada i Centra za razvoj vizuelne kulture, Novi Sad.
Bojana Milanović u ulozi Tine istinski fascinira svojom glumačkom sinergijom prošlosti i sadašnjosti. U ekspresiji duše i tela uspela je da izvedbenom harizmom donese žestoku snagu žene na vetrometinama patrijarhata, porodičnog nasilja i okrutnog preživljavanja. Bojani naprosto verujemo da je snažnija i veća od sudbine.
Nagrada „Borisav Stanković“ za najbolju mušku ulogu dodeljuje se Nikoli Ristanovskom za ulogu dr. Tomasa Stokmana u predstavi Neprijatelj naroda po tekstu Henrika Ibzena u izvođenju Makedonskog narodnog teatra iz Skoplja.
Nikola Ristanovski u ulozi Tomasa Stokmana riskantno i drčno je spojivo nespojivo: nordijsku izopćenost i pelivanski balkanski šeretluk. Čoveka koji poput slepog današnjeg Edipa nezaustavljivo nasrće na društvenu nepravdu i tvrdoglavo ustraje u bitkama za pravdu, Ristanovski igra do ruba beketovskih klauna, odbačen od svih i ustrajan u tome.
Nagrada „Borisav Stanković“ za adaptaciju teksta dodeljuje se Kokanu Mladenoviću za adaptaciju Aristofanove komedije Ptice po kojoj je nastala predstava u režiji istog autora u izvođenju Mađarskog državnog pozorišta „Čiki Gergej“ iz Temišvara.
Polazeći od pradavnih Aristofanovih “Ptica” kao ishodišnog teksta, Kokan Mladenović se uputio na izazovno autorsko putovanje. Pritom se ne iscrpljuje u rutini adaptacije, nego strastveno traga za svojim literarnim saborcima. Dokazavši tužnu istinu da još od antičkih vremena baš ništa nismo naučili iz lekcija ludila historije. Počevši od prelepe teskobne poeme Dušana Vasiljeva “Čovek peva posle rata” Mladenovićeve moćne asocijacije idu sve do beketovske samoće ili stripovski žestokog apsurda. Ispisujući bogatu transvremensku platformu na kojoj umešno miksa najrazličitije žanrove i ostavštinu čovekovog bezumlja, Mladenović je stvorio autentično delo koje svojim antiratnim krikom odjekuje poput krika ranjene ptice.
Žiri je sve odluke doneo jednoglasno
Žiri u sastavu Katarina Kocevska, Davor Špišić i Dušan Petrović je sve odluke doneo jednoglasno, navedeno je u obrazloženju žirija.
Ovogodišnji Borini pozorišni dani održani su pod sloganom "Pozorište u traumatizovanom društvu". Manifestacija je otvorena premijerom predstave ,,Ništa nećemo zaboraviti'', po motivima dela Vere Cenić u adaptaciji Tijane Grumić i režiji Juga Đorđevića.
Kurir.rs/T.S.