Najjači izraelski udari na Gazu do sada su bili usmereni na Hamasovu mrežu podzemnih tunela i bunkera, poznatih izraelskim vojnim planerima kao "Gaza metro".
Portparol Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) rekao je da su napadi, u kojima je učestvovalo oko 100 aviona, počeli nakon sumraka i da su pogodili 150 podzemnih ciljeva povezanih sa Hamasovom mrežom tunela, sistemom koji se godinama stvarao.
Jedna od ključnih meta Izraela je dugo smatrana glavnim bezbednosnim izazovom. U prošlosti je korišćena za krijumčarenje i upade u Izrael i bila je ozbiljna prepreka za izraelske snage koje su pokušavale da deluju u Gazi.
Nedavni uvid u razmere sistema tunela, za koji IDF tvrdi da se prostire čak i ispod glavne bolnice Dar al-Šifa u gradu Gazi, dala je Jočeved Lifšic, 85-godišnja žena koja je bila taoc islamističke militantne grupe posle napada 7. oktobra. Nakon što je puštena na slobodu, ispričala je da su je njeni otmičari odveli u tunele koje je uporedila sa paukovom mrežom.
Lifšic je rekla novinarima da je, nakon što je prevezena preko granice Gaze na motoru, nakratko zadržana u Кan Junisu.
- Na kraju smo otišli pod zemlju i hodali kilometrima po vlažnim tunelima, dva ili tri sata, u paukovoj mreži. Išli smo kroz tunele dok nismo stigli do velike hale - rekla je ona.
To je bilo samo malo svedočenje o onome što su izraelski vojni planeri i političari dugo prikazivali kao jedan od najtežih izazova sa kojim bi se suočila bilo koja vojna invazija na Gazu.
Кrijumčarenje, mine i kidnapovanje
Fenomen tunela u Gazi nije nov – pojavili su se mnogo pre Hamasovog preuzimanja Pojasa Gaze 2007. i koristili su se za krijumčarenje i rudimentarne vojne operacije, uključujući miniranje izraelskih položaja.
Кako su tuneli postajali veći, mogli su da se podele u nekoliko širokih kategorija: tuneli do Egipta koji su se koristili za krijumčarenje oružja i drugog materijala, komercijalni tuneli koje je Hamas "iznajmljivao" drugim frakcijama u zamenu za prihod od krijumčarene robe i oni za slobodne operacije.
Poslednja kategorija su Hamasovi borbeni tuneli koji su korišćeni za upade u Izrael, za postavljanje eksploziva ispod izraelskih položaja, kao i za kidnapovanje izraelskih vojnika.
Ti rani sistemi tunela u Gazi bili su različitih nivoa sofisticiranosti. Jedan od tunela za šverc u Rafi, koji je u prošlosti posetio reporter "Gardijana", bio je prikriven na površini. Okno sa merdevinama vodilo je do horizontalnog tunela oko 10 metara pod zemljom. On je bio opremljen rudimentarnim mehanizmom kolica na koturima u kojima je transportovala roba i bio je osvetljen električnim svetlima.
Drugi tuneli su i tada bili mnogo veći, optočeni betonom i drvetom, iako su redovno bili na meti izraelskih udara.
Povećanje sofisticiranosti
Otmice izraelskih vojnika i sve veći napori Hamasa i palestinskog islamskog džihada da sakupe arsenal tehnološki naprednijih raketa, brzo su u Izraelu izazvali veliku zabrinutost zbog tunela.
Hamasovi vojni inženjeri su vremenom postali veoma vešti u izgradnji tunela, razvoju sistema sa betonskim zidovima, ventilaciji i vojnim komunikacionim sistemima.
Do prvog sukoba u Gazi 2008. godine, opasnost koju predstavljaju tuneli postala je očigledna. Izrael je pokrenuo prekogranični napad u novembru te godine kako bi uništio ulaz u tunel koji se nalazi 300 metara granice sa Pojasom Gaze.
Izobel Jeung, britanska filmska rediteljka i novinarka koja je pregovarala sa Hamasom kako bi posetila deo mreže 2021. godine, opisala je sistem koji je videla kao "impresivan".
- Izgrađen je od betona sa svih strana i utvrđen… i kao da se proteže u svim pravcima - rekla je.
Izgradnja i rekonstrukcija "metroa"
Prave razmere Hamasovog sistema do danas nisu poznate, ali ono što je jasno je koliko je grupa uložila u njega. Izraelska vojska tvrdi da bi "metro" mogao da obuhvata 500 kilometara tunela, ali to je nemoguće proveriti.
Postoje i tvrdnje da su neki tuneli duboki i do 45 metara, a da su glavni komunikacioni tuneli dovoljno veliki da kroz njih prođe motor.
Кao naznaka potencijalnih razmera mreže, pre nešto više od decenije Izrael je otkrio tunel dug 24 km i 20 m pod zemljom za koji je bilo potrebno 800 tona betona da se izgradi.
Nakon otkrivanja brojnih tunela tokom rata u Gazi 2014. godine, uspostavljen je složen proces praćenja koji je imao za cilj da spreči Hamas da preusmeri građevinski materijal na izgradnju tunela.
Uprkos kamerama na gradilištima i složenom procesu odobravanja i verifikacije, procvetalo je crno tržište građevinskog materijala.
Reciklirani, ratom oštećeni beton i metal takođe su bili izvor materijala, dok je 2021. izraelski list "Harec" tvrdio da je neadekvatan nadzor sistema značio da Izrael zapravo snabdeva Hamas betonom za njegovu izgradnju tunela.
Tunelski rat
Iako je Izrael imao izvestan uspeh u identifikaciji i uništavanju tunela, u bilo kojoj velikoj kopnenoj invaziji na urbana područja Gaze tuneli bi predstavljali ogroman izazov.
Dobro povezana priroda Hamasovih komunikacionih tunela omogućava rukovodstvu da se skloni, a da pritom ostane povezano putem fiksnog sistema izolovanog od normalnih mreža.
Borbeni deo sistema je kreiran da omogući borcima da uđu iz skrivenih ulaza u zgradama i poljoprivrednom zemljištu.
Obim izazova opisao je stručnjak za urbano ratovanje Džona Spensera u nedavnom članku na veb stranici Instituta za moderni rat u Vest Pointu.
- Ulazak u tunele predstavlja jedinstvene taktičke izazove, od kojih se mnogi ne mogu rešiti bez specijalizovane opreme. U nekim slučajevima može biti nemoguće disati bez rezervoara kiseonika u tunelima, u zavisnosti od njihove dubine i ventilacije vazduha. Takođe može biti nemoguće videti. Većina vojnih naočara za noćno posmatranje oslanja se na ambijentalno svetlo i ne može da funkcioniše kada je potpuno odsutno. Bilo koja vojna navigaciona i komunikaciona oprema koja se oslanja na satelitske signale ili signale linije vidljivosti neće raditi pod zemljom. Korišćenje oružja u kompaktnim prostorima tunela može biti vrlo rizično. Jedan branilac može da drži uski tunel protiv mnogo superiornije sile - napisao je Spenser.
Kurir.rs/Blic