Evropska i američka administracija žele da rešavanjem kosovskog pitanja ostvare bar neki spoljnopolitički poen uoči glasanja za EP i predsednika SAD, zato i sve poruke Beogradu i Prištini nose sa sobom i zahtev "hitno"
Evropskim predstavnicima očito se žuri da reše kosovsko pitanje pred njihove izbore, koji se održavaju sredinom sledeće godine, te ne prezaju od daljih pritisaka na Srbiju. Po ko zna koji put izjednačavaju se prava i obaveze Beograda i Prištine, pa se formiranje Zajednice srpskih opština provlači kroz zahtev da i Beograd ispuni obaveze, a gotovo sve poruke Evropljana nose sa sobom i zahtev "hitno".
To potvrđuje i poruka izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka da očekuje bez odlaganja rad na implementaciji sporazuma o putu normalizacije, kao i najava da će uskoro pozvati glavne pregovarače u Brisel kako bi se razgovaralo o narednim koracima. Lajčak je, takođe, poručio da Beograd i Priština moraju paralelno da sprovode dogovorene sporazume bez odlaganja i uslova.
- ZSO nije jedini element koji treba implementirati. Srbija takođe ima mnogo nerešenih obaveza iz sporazuma i moramo da vidimo da implementacija napreduje paralelno kako bi i Kosovo i Srbija dobili ono na šta su se dogovorili. Sada bi fokus trebalo da bude na unapređenju implementacije sporazuma bez preduslova ili odlaganja - istakao je, između ostalog, Lajčak na svom Fejsbuk nalogu.
Istovremeno, ambasadori zemalja Kvinte juče su se u Prištini sastali sa premijerom tzv. nezavisnog Kosova Aljbinom Kurtijem, koji se zajedno sa predsednicom tzv. Kosova Vjosom Osmani kasnije sastao i sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen u okviru njene posete Zapadnom Balkanu.
Svet je uzdrman
Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost za Kurir ocenjuje da je jasno da Evropa i SAD pokušavaju da ubrzano reše kosovsko pitanje, te da će u ostvarenju tog cilja biti i novih pritisaka na Srbiju.
- Mislim da je razlog više nego jasan. Evropske diplomate, podržane američkim, hoće to pitanje da reše do kraja godine, a najkasnije u prvih nekoliko meseci naredne godine, zbog toga što je naredna godina izborna za Evropu. Zato sadašnja evropska administracija mora da postigne neki spoljnopolitički poen koji će ojačati njihove pozicije uoči predstojećih evropskih izbora, a Kosovo je taj politički poen na koji računaju. Isto je i sa američkom administracijom, samo mi se čini da se njima ne žuri toliko jer oni imaju izbore tek krajem sledeće godine. Ali, pored svega ovoga, postoji i možda važnija stvar zašto se sve ubrzava i zašto što hitnije žele da reše pitanje Kosova, a to je komplikovanje u međunarodnoj geopolitičkoj areni. Svet je uzdrman, a Zapad želi što pre da zaokruži ovaj prostor kao njihov i preduslov toga je rešavanje kosmetskog problema. Tako da će pritisci rasti iz političkih i strateških razloga - kazao je Graovac.
Odbrojani dani
Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije ukazuje, pre svega, da iako deluje da se udaljavamo od formiranja ZSO, bez nje nema o čemu da se dalje razgovora.
- Na ta retorička izjednačavanja Beograda i Prištine već smo navikli i ona imaju sve manje efekta, dvojaki standardi im neće proći. Treba ipak biti oprezan jer bi oni da ubrzaju rešenje nekim pritiscima, ali to su već ljudi kojima su odbrojani dani. I EK i Lajčak, Borelj... Predstoje im izbori i oni su se već obrukali jer nisu realizovali dogovor u kojem je EU posredovala, a to je upravo ZSO. Sve drugo je kontraproduktivno i može samo negativno da se odrazi na dalji dijalog - kazao je on za Kurir.
Bez napretka
Šef skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun za Kurir takođe kaže da izbori koji se očekuju u SAD i EU svakako jesu razlog da Zapad, ako može, po kratkom postupku reši pitanje Kosova.
- I to sa jednim jedinim ciljem: da natera Beograd da prizna lažnu državu Kosovo, prvo defakto pa de jure. Zato sada idu sve ove ubrzane diplomatske aktivnosti i zahtevi koji se postavljaju. Ali ključno je da traže priznanje, dok je s druge strane jasno da Beograd to neće prihvatiti, tako da neće biti nikakvog napretka u dijalogu - konstatovao je Drecun.
I. Žigić/