Knjiga "Hirurgija aorte" prof. dr Lazara Davidovića i saradnika, dekana Medicinskog fakulteta u Beogradu i čuvenog vaskularnog hirurga predstavljena je na 66. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, na kom je i dobitnik specijalnog priznanja. Reč je zapravo o drugom, izmenjenom i dopunjenom, izdanju koje izlazi osam godina nakon prvog, a knjiga je na Medicinskom fakultetu udžbenik za poslediplomsku i specijalističku nastavu.
- Procenili smo da je sasvim dovoljan period za drugo izdanje jer se u međuvremenu mnogo toga promenilo, pre svega zahvaljujući novim tehnologijama, koje čini mi se utiču na razvoj hirurgije aorte više nego na ijednu drugu vaskularnu disciplinu - kazao je prof. Davidović na promociji u Svečanoj sali Upravne zgrade Beogradskog sajma.
Najpre je profesor sublimirao ne tako dugu istoriju hirurgije aorte kojoj nema ni 80 godina, a u kojoj svoje mesto ima i slavni Albert Ajnštajn.
- Do sredine 20. veka glavni način tretmana aortnih aneurizmi (proširenja, prim. nov.) bio ja tzv. vraping - hirurzi su sterilnim celofanom ili trbušnom maramicom obmotavali aortu, aortnu aneurizmu u grudnoj i trubušnoj poziciji da bi joj ojačali zid i tako sprečili pucanje. I to je funkcionisalo. Na ovaj način je čuveni američki hirurg Nisen tretirao aneurizmu trbušne aorte kod još čuvenijeg Alberta Ajnštajna. I to je imalo svrhe narednih sedam godina kada je došlo do rupture (pucanje, prim. nov). Kada se to desilo, radila se već jedna druga operacija, ali Ajnštajn ju je odbio i posle nekoliko dana je preminuo - kazao je prof. Davidović i objasnio da je ono što je Ajnštajn odbio operacija koju je godinu dana ranije uradio francuski hirurg Šarl Dibo, a koja se sa određenim modifikacijama i usavršavanjima koristi i danas - hirurški je otklonio aneurizmu i zamenio je aortom uzetom sa preminule osobe.
U istoriju hirurgije aorte godinu dana kasnije upisuju se i čuveni Debejki i Kuli, koji su Diboovu proceduru uspešno primenili u tretmanu aneurizme grudne aorte, ali bez ikakve protekcije kičmene moždine i viscelarnih ogana. Ipak pacijent je dobro prošao.
- Najzad, 1955. na isti način Amerikanac Etvič reparirao je aneurizmu koja je u isto vreme zahvatala i grudnu i trbušnu aortu što je najveći problem u vaskularnoj hirurgiji i danas. Koristio je za protekciju tzv. ekstremni šant - naveo je profesor i dodao da su čuveni Debejki i Kuli, kao i Stenli Kraford eksponencijalno razvili hirurgiju aorte u šezdesetim i sedamdesetim godinama prošlog veka.
Moj slavni prethodnici i učitelji na Drugoj hirurškoj klinici, istakao je prof. Davidović, sa nevelikim zakašnjenjem u odnosu na savremeni svet uvodili su te operacije u tadašnjoj Jugoslaviji.
- Klasično otvoreno hirurško lečenje aneurizmi aorte uopšte nije jednostavna procedura. Pre svega, sam pristup koji zahteva otvaranje trbuha, grudnog koša ili i trbuha i grudnog koša je za neke pacijente rizičan i mutilantan postupak. Sledi hirurško odstranjenje aneurizme i zamena graftom. Da bi to bilo moguće, u tom delu tela gde se aneurizma nalazi mora se privremeno prekinuti cirkulacija, što visokorizični ili stariji bolesnici teško podnose. Zato je pri operaciji aneurizme na grudnoj, a još više na torakoabdominalnoj aorti, potreban čitav niz ovih postupaka zbog čega je operativno lečenje kod rizičnih i starijih bolesnika opterećeno velikom smrtnošću - objasnio je profesor. Početkom poslednje dekade 20. veka desila se revolucionarna promena koja je dala šansu upravo najrizičnijim bolesnicima.
- To su svojim pionirskim radom omogućili Nikolaj Volodos, neki kažu Rus, neki kažu Ukrajinac iz Harkova i Huan Karlos Parodi, Argentinac. To je tzv. endovaskularna procedura. Njihove životne priče su potpuno drugačije. Imao sam privilegiju i čast da obojicu poznajem. Volodos je pre desetak godina preminuo. Priče se razlikuju po tome što zapadni svet sve do 2011. uopšte nije prepoznao značaj Nikolaja Volodosa. A onda je u Moskvi održan 60. godišnji evropski kardiovaskularni kongres, a ja sam kao član Izvršnog komiteta i predsednik Naučnog komiteta za vaskularnu hirurgiju pozvao kao specijalnog gosta Nikolaja Volodosa. I to je bilo njegovo prvo pojavljivanje na jednom internacionalnom kongresu. Tek tada je prepoznat od Zapada, tek od tada se spominje i to pre svega zbog političkih razloga - kazao je prof. Davidović i dodao:
- Endovaskularne procedure su dale šansu visokorizičnim bolesnicima zbog čitavog niza razloga, a najvažniji je niža perioperativna smrtnost. Da li to znači da je otvorena hirurgija aorte posle samo 80 godina otišla u istoriju? Ova knjiga bi trebalo da pokaže da to i nije baš tako. U njoj je participiralo čak 55 autora, od čega čak 30 novih u odnosu na prvo izdanje. Nemojte da vas začudi što su autori i kolege sa Mašinskog fakulteta u Kragujevcu na čelu sa rektorom prof. Filipovićem. To je samo dokaz interdisciplinarnog pristupa u jednom poglavlju koje se bavi biomehanikom aortnih aneurizmi i predikcijom rupture. Postoje, naveo je profesor, dve oblasti aortne hirurgije koje se u Srbiji ne rade rutinski. I zbog toga su autori tih poglavlja kolege iz inostranstva. A čak 24 autora su sa Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju UKC Srbije, koja je od 2017. nacionalni referentni aortni centar. Iste godine Klinike je dobila i sertifikat od International Union of Angiology.
- Najzad, pre nekoliko godina jedan od svetskih eksperata za tretman torakoabdominalnih aneurizmi prof. Robert Kieza iz Milana, iz čuvene San Rafaelo bolnice, nas je stavio na mapu evropskih centara koja se hirurgijom torakoabdominalne aorte bavi rutinski - naglasio je profesor.
Hirurgija aorte poslednjih 80 godina, posebno u poslednje dve decenije, razvija se u dva na prvi pogled samo suprotstavljena pravca.
- Prvi je da se maksimalno radikalnim tretmanom maksimalno kompleksan problem reši i to definitivno. A drugi da to bude minimalno invazivno. Da li je to moguće uskladiti takođe će pokazati ovih osam poglavlja iz knjige. A mislimo da jeste - kazao je prof. Davidović.
Profesor je naveo šta je sve dopunjeno i izmenjeno u odnosu na prvo izdanje.
- Kao prvo, to je poglavlje koje se odnosi na tretman aneurizme aortnog luka. U pitanju su hibridne procedure, kojima su naše kolege kardiohirurzi ovladali. Zatim, poglavlje koje se odnosi na totalni endovaskularni tretman aneurizmi aortnog luka. Dakle, jedna od retkih oblasti koja se kod nas još uvek ne radi rutinski. Njeni su autori kolege iz Bolonje, jednog od ređih evropskih centara koji to radi rutinski. Ali zato mi, u međuvremenu, sasvim kompetentno izvodimo tzv. hibridne procedure na aortnom luku - objasnio je prof. Davidović.
Još jedno poglavlje koje se kod nas još uvek ne radi rutinki je totalna endovaskularna reparacija torakoabdominalne aorte.
- Autor ovog poglavlja je naš kolega dr Zoran Rančić iz Univerzitetske bolnice u Cirihu. Nije bio dovoljno dobar za Niš, pa je sada u Cirihu - rekao je prof. Davidović.
Posebno poglavlje posvećeno je hibridnim tretmanom aneurizmi torakoabdominalne aorte, kojim su ovladali u poslednjih desetak godina, dok su dva tzv. kasnim otvorenim hirurškim korekcijama nakon endovaskularnih procedura na grudnoj, odnosno trbušnoj aorti. Čitavo jedno poglavlje više nego u prethodnom izdanju posvećeno je infekcijama, a tu je i ono ogromno koje se odnosi na hirurgiju aorte kod dece, koga u prvom izdanju nije bilo.
- Ova knjiga će pokazati da se mladi vaskularni hirurzi danas moraju edukovati i u otvorenoj i u endovaskularnoj hirurgiji. Otvorena vaskularna hirurgija je već nekoliko decenija veliki problem i to u velikom broju najrazvijenijih zemalja. Protekle dve decenije broj institucija i hirurga koji kompetentno hirurški mogu rešiti aortni problem se drastično smanjio. Na klinici na kojoj imam čast i zadovoljstvo da radim od 2009. do danas edukovano je skoro 60 mladih vaskularnih hirurga uglavnom iz najrazvijenijeg dela Zapadne Evrope. Sada su tu jedan kolega iz Izraela, jedan iz Portugala. Ova knjiga namenjena je brojnim ovde navedenim stručnjacima, čak i abdominalni i grudni hirurzi u njoj moći će naći svoja poglavlja. Da li je dobra ili nije dobra, kao i uvek, na kraju će reći oni koji je budu čitali. Želim da je posvetim onima koji su mi najbitniji i najmiliji, to su moje tri kćeri Emilija, Bojana i Vera i moja supruga Nela jer su one smisao mog života i moj motiv - istakao je prof. Davidović.
Kurir.rs/J.S.Spasić