Rang-lista najboljih tenisera sveta je dobila svoj novi izgled posle završetka sjajnih “petstotica” u Bazelu i Beču, te se pred rasplet kvalitetom nabijenog žreba Mastersa u Parizu još jače čuje pitanje – da li ovo nagoveštava i promene u njenom samom vrhu?
U danu kada počinje svoju 397. nedelju na mestu broj 1. – jasno je da bi Novak Đoković bio na korak do famoznih 400 tako što bi u Bersiju ušao u finale (čak i da Alkaraz osvoji “granasti” trofej) ili četvrtfinale (ako Španac uđe u finale), pa je zato bilo više nego interesantno zabeležiti i posmatrati njihov skoro dvočasovni trening pred prve nastupe u drugom kolu – u opuštenoj, kolegijalnoj atmosferi. Iako je možda ovo jedna značajna i osvežavajuća novina u odnosima najvećih konkurenata za top-plasman iz Srbije i Španije – ono što nije novo je da žreb ovog Mastersa “puca” od neizvesnosti – ali i razočarenja posle eliminacije nekih od glavnih zvezda turneje u poslednjem periodu.
Da Pariz ne može da se poredi sa Azijom – a tek ne sa zanimljivim ali značajno manje konkurentnim turnirima u centralnoj, severnoj i zapadnoj Evropi – vidi se i ove godine, i ovog prvog dana takmičenja. Fiasko Amerikanaca (“aut” su osvajač Tokija Šelton, pa hit prvog dela sezone Jubanks i bivši Top 10 Tijafo) podcrtava zaključak iz prethodnih godina da su favoriti “čudne voćke” pod svodovima Omnisport palate u Bersiju, i da relativno sporija podloga nego što je slučaj na prethodnim turnirma daje priliku onim upornijima da “prežive” nalete protivnika – i “nadžive” i one od kojih su češće gubili. U tom smislu (ponovo) treba posmatrati i pratiti zbivanja u Akor Areni, svesni toga da je nekolicina top asova tek stigla u glavni grad Francuske – posle (možda i neočekivano) napornih prethodnih turnira i rezultata u polufinalima i finalima.
Kratak osvrt na trening Đokovića i Alkaraza možda nije bio previše informativan po pitanju toga šta treba očekivati od svetskih brojeva 1 i 2 – a tek da li će se i u Parizu ostvariti želja miliona da upravo oni zaigraju 5. novembra za ikoničnu titulu – ali jeste u smislu odlučujuće važnosti servisa za dobru igru i pobeđivanje. Najveća vrednost koju je saradnja sa Goranom Ivaniševićem pružila Novaku, zaslužna za odlučujuće osvojene trofeje u “GOAT” debati poslednjih nekoliko godina, je pivotalna moć servisa i struktuiranje igre oko njega – ali i mentalne i fizičke spremnosti. Šampionska zrelost se odlukuje pametnim korišćenjem svojih glavnih prerogativa – i Novak je iskren kada u tom smislu spominje velikog rivala i “prvu karijernu metu” Federera kao uzor po pitanju planiranja karijere. Naravno, ovo se ne odnosi samo na “kalendar”, već i način i stil igre kojim se taj kalendar popunjava pobedama, trofejima i rekordima – za šta je od ključnog značaja da se snaga, kondicija, igračka kombinatorika i motivacija optimalno sinhronizuju sa konačnim ciljevima. Ako Muratoglu kaže da bi Novak mogao da igra na visokom nivou i posle 40-tog rođendana, to bi značilo da je naš as sistem sveobuhvatnog planiranja doveo do savršenstva – gde uloga servisa i pametno vođene igre po njegovom odigravanju skoro bez izuzetka daju tu dominantnu prednost koja se – pored terena - često izražava i “u svlačionici”. Zbog toga je bilo više nego zanimljivo gledati kako Novak (i Karlos) “pakuju” servise i isprobavaju rešenja za prve udarce posle njih u pomalo skučenom prostoru trening-terena Pariskog Mastersa – koji, srećom, dosta podseća na one u TK Gemaks na kojima je Novak trenirao proteklih nedelja tokom jedne od najdužih pauza od nastupa na turneji koje je imao u ovom delu sezone – u karijeri.
Ako je Novak Đoković na ovom Mastersu prošle godine bio čovek “na posebnoj misiji” – kivan što je bio sprečen da nastupa na turnirima Ju Es Open serije i primoran da održava formu u Tel Avivu i Astani i posebno motivisan da “gazi” svoje protivnike (što mu je stvaralo mentalni disbalans i dovodilo do ogromnih amplituda u igri koje su ga koštale trofeja) – Novak je sada spreman da uživa u svakom udarcu – i da iz zadovoljstva ostvarenim na terenu i pogotovo van njega (uz porodicu, prijatelje, Fondaciju, kulturne i sportske manifestacije) generiše novi nivo borbenosti i žudnje za pobedama. Ovo je izuzetno važan test za Novakov (novi) koncept bavljenja tenisom na najvišem nivou, a pred pakleni raspored izazova u 2024. - Australijen Open za rekordnu 25. titulu, a zatim Rolan Garos za anuliranje moguće pretnje povratka Nadala u trku, Vimbldon za 8. titulu, Olimpijske igre za zlatnu medalju – i uvek posebni Ju Es Open za možda i istorijski Zlatni slem, gde posle evropskih mastersa na šljaci bukvalno neće imati “minut” odmora dok se ovaj neverovatni pohod ne završi sredinom septembra. Zaobići povrede, ostati mentalno superioran, motivisan, sinhronizovan sa svojim timom i okolinom neki su od uslova koji će Novaku u narednom periodu omogućiti “slobodu izbora” po pitanju toga na koji način će svoju karijeru voditi dalje, privoditi kraju i definisati svoju ulogu u istoriji sporta. Zbog toga će ovaj i završni Masters sezone u Torinu imati posebno značenje za Đokovića – a znajući da je do sada bivao najranjiviji upravo u formatu na dva dobijena seta – bukvalno svaki meč imati dragocenu ulogu u ispunjenju tih planova.
Ko bi mogli da budu Novakovi protivnici od drugog kola nadalje u Parizu? Ako bi prvi bio Kecmanović, to bi za Mišu značilo da je ostvario lepu pobedu protiv nadahnutog Ečeverija i nagovestio stabilizaciju njegove igre posle lošeg leta u Americi i nekih lepih mečeva i pobeda u Aziji i Skandinaviji. Za uspešan ishod u ponovnom susretu sa jakim Fokinom (eliminisao Šeltona) Novak bi trebao da maksimalno iskoristi meč protiv Miše ili Tomasa Martina za uigravanje i osećanje ambijenta – jer je Alehandro u naletu posle “skidanja skalpa” osvajaču Tokija i novoj zvezdi svetskog tenisa na terenu i oko njega. Od četvrtfinala nadalje bi svaki sledeći meč bio “malo finale” – što svedoči o tome koliko je trenutno konkurencija izjednačena i jaka, gde bi ga prvo čekao (najverovatnije) bolji iz meča Fric – Rune (za eventualni revanš za izgubljeno finale 2022) a onda ili osvajač Beča (Siner) ili finalista Šangaja (Rubljov) za plasman u finale. “Varijabile” u ovom delu žreba mogle bi biti domaći igrač Fis (na Frica, odnosno Runea) i Pol (barem do Rubljova, ako ne i do Sinera) – dok bi naš Dušan Lajović mogao da iskoristi priliku koja mu je ukazana kao “srećnom gubitniku” i stekne još koji vredan poen pred narednu sezonu pobedama nad Bonzijem i boljem iz neizvesnog meča Marej – De Minor.
Donji deo žreba u sebi ponovo sadrži centralnu misteriju – Alkaraz ili Medvedev? Do tada bi Karlitos morao da bude bolji od domaćina Milera, zatim jakih Hačanova ili Đerea – a u četvrtfinalu da ostvari uspeh u sučeljavanju sa – zamislite – ili Zverevom, ili Feliksom Ože Alijasimom (osvajačem Bazela), ili ponovo opasnim Cicipasom. Tek onda sledi meč sa Medvedevom (osim ako Rud ili Korda “ne vaskrsnu” protiv Grend Slem šampiona iz Rusije) - što dosta podseća na “deža vi” iz Njujorka. Alkarazovi motivi u predstonicama SAD i Francuske su isti – mesto broj 1 – ali su pauza od nastupa i “puštena krv” protiv nekolicine izazivača iz mlađih generacija faktori koji mu ne idu u prilog. Ipak, ono što raduje ljubitelje tenisa (i Đokovića, da se razumemo) je to što Alkarazov tim nije u žurbi sa osvajanjem titula i statusa – već projektuje svog pulena ka dimenziji uspeha na duge staze – tako da eventualni podbačaj u Parizu ne bi trebao da bude doživljen tragično.
Da rezimiramo – dobro raspoloženje u timu, kvalitetni treninzi sa što jačim protivnicima koji odgovaraju narednim izazovima u žrebu, podizanje forme i mogućnost da se uspešnim kombinovanjem odličnih servisa, riterna, ulaska u teren i efikasne defanzive (po potrebi) mečevi osvajaju bez previše rizika, grešaka I amplituda u igri – biće ključni da Novak po deseti put osvoji ATP titulu u glavnom gradu Francuske (do sada 6 Mastersa I 3 Rolan Garosa). Ono što bi ova pobeda dodatno donela Novaku je posebno važan afinitet domaće publike pred Olimpijske igre naredne godine – postavljen na pravo mesto osvajanjem Rolan Garosa u julu – tako da I u tom smislu treba očekivati puno “momenata za pamćenje” iz Bersija narednih dana.
Vuk Brajović / Kurir sport
Bonus video: