Mirela Petrović je još jedna takmičarka u plesnom šou programu “Rame uz rame sa Draganom” koja će se nadmetati za mesto pod reflektorima na jubilarnim koncertima Dragane Mirković u Štark areni 29. i 30. decembra i milion dinara.
Ona je iz Donjeg Milanovca, ima 24 godine. U Beogradu živi 5 godina, a koliko je ozbilja kada je ples u pitanju govori i to da je dala otkaz na poslu da bi se ozbiljnije posvetila plesu i koreografiji.
Inače, njena priča je neobična - htela je da se bavi šafl plesom, a kako nije postojala nijedna škola tog plesa, ona je rešila da uzme stvar u svoje ruke i otvorila klub sa koleginicom pre 3,5 godine.
Šafl je jedan od najnovijih vrsta plesova, ali veoma popularan u svetu, a on se bazira na radu nogu, pa je Mirela pokušala da objasni kakva je to igra.
- Šafl (shuffle) je jako teško definisati, ali hajde da kažem najbliži hip hopu zato što dosta koraka vuče iz njega. To je ples koji je pre svega jako visokog intenziteta i koji se uglavnom, odnosno ceo akcenat je na nogama i pleše se uglavnom uz elektronsku muziku na festivalima. U svetu se mnogi bave ovim plesom, ali kod nas to još uvek nije razvijeno, postoji par država gde postoje klubovi. Na Balkanu isto nije bilo, ali evo sada ima. (smeh).
Pošto je šafl nov stil na našoj plesnoj sceni, zanimalo nas je da li se ljudi interesuju za treninge.
- Da, da, zapravo je toliko veliko interesovanje od samog prvog treninga, iako je tada bilo vanredno staje zbog korone pa nike moglo da se izlazi, ali su ljudi nakon otvaranja baš želeli da dolaze na treninge. Sad učimo nekih 60 članova samo u Beogradu, a otvorena je škola i u Novom Sadu 1. oktobra, pa ćemo videti. Hoćemo da proširimo šafl po Srbiji, samo ne znam kako ću sve to izvesti jer treba putovati do drugih gradova, pa mi je palo na pamet pre nekih mesec dana da krenem sa onlajn časovima i tako ću moći da pokrijem celu zemlju.
Ispričala je i kako se prijavila za takmičenje.
- Javila mi je koleginica sa kojom sam otvorila šafl klub, pa smo imale ideju da se prijavimo svi zajedno, jer nas ima 15 koji su prvi tim i koji idu na takmičenja i nastupe, ali to nije bilo moguće jer je samo jedan pobednik u šou programu. Samo sam se ja prijavila jer sam dala otkaz i mogla da se uklopim u treninge.
Mirelina priča o ulasku u carstvo plesa počinje neobičnije nego što na prvi pogled izgleda. Nije počela aktivno da pleše od malih nogu već…
- Malo je malo je komplikovano, zato što pričam lično za sebe, za koleginicu mislim da je ona možda nekad nešto trenirala ali ništa to nije, ono dugi niz godina. Što se mene tiče ja sam uvek plesala na žurkama i to je jedino bilo jedino da sam se ja bavila plesom. Pa onda kada sam se preselila ovde zbog studija, trenirala sam na hip hop mesec dana, hip hop fank i i to zapravo jedini period da sam ja zaista bila zvanično član nekog plesnog kluba, tako da sam samouka.Čitav taj proces učenja šafla je išao preko jutjub snimaka, na Instagram video klipova, ono okrenem devojku u glavi i skinem pokrete.
Kada su nastupi u pitanju, uvek se pominje i trema, a u ovom slučaju je dodatni pritisak i to što je u pitanju velika zvezda sa naših prostora, Dragana Mirković, ali Mirela već ima scenskog iskustva:
- Što se toga tiče, ne zato što smo već imali neke nastupe sa muzičkim zvezdama, pa nam je to postalo manje-više normalno. Više mi je zebnja zato što sam ja ograničena samo na ovaj plesni stil, pa je onda sve ovo što sada radimo, sve ove koreografije, to je nešto totalno novo, novi koraci, novi plesni stilovi pa eto trema jedino samo zbog toga. Sa druge strane barem radim nešto novo i napredujem, učim. Moji mišići se trenutno adaptiraju na neku novu motoriku.
Kaže da je teško i naporno za mozak to prelaženje iz jednog plesnog stila u drugi, treći…
- Telo kao telo može, mislim posle par ponavljanja bude to ok, ali nekako na početku pomisliš “kao što sam ja ovde dolazio” (smeh), “nesposobna sam i to”, međutim, naravno to posle par proba već prođe…
Kako kaže, na neki način gledate da pobedite sebe jer je telo naviklo na izvesne pokrete, a onda odjednom dolaze drugi, pa kažeš sebi posle “uspela sam”, a sebe kao pobednicu ne vidi.
- Iskreno, ne nadam se pobedi. Ja već imam favorita, za koga smatram da bi trebalo da da odnese pobedu baš zbog toga što nisam imala dovoljno plesnog iskustva, tipa dugi niz godina nego sam ograničena šaflom, a mislim da to nije dovoljno za pobedu. Međutim, ako se budu gledale neke druge stvari, možda kako mi napredujemo kroz ovaj plesni šou, koliko smo toga naučili, s obzirom da smo krenuli, manje-više, od nule što se tiče tih ostalih stilova, možda postoji šansa, ali videćemo ne znam, nikad se ne zna. Uvek postoji nada.
Otkrila je i ko je njen favorit za pobedu.
- Meni iskreno je Anton (Rus) zato što mi se sviđa njegov stil i uspeva da se snalazi, sa obzirom da on ne zna naš jezik i to je zaista teško tako da to što se toga tiče nekako mi je on ostavio najbolji utisak do sad.
Zajedno sa svojom grupom je plesala uz mnoge zvezde sa našeg estradnog neba i to one novije generacije.
- Igrali smo uz Gazda Paju (Pavla Boškovića), uz ove novije zvezde, Vojaž, Nući i trenutno spremamo spot sa jednom našom baš poznatom pevačicom, pa ćemo videti kako će to ispasti…
Na pitanje da li muzičari daju slobodu za koreografiju, da li daju neka pravila ili samo kažu “igraj”, Mirela je ispričala svoja iskustva:
- Minimalno se mešaju, više to bude oko odeće šta ćemo da nosimo, kako ćemo se uklopiti na sceni pogotovo kada si tu neki veliki nastupi poput Mjuzik Vika (Music Week) jer tu moramo da se uklopimo sa pevačem ili pevačicom tako da samo oko garderobe. Šafl je takav ples da mora da se da prođe neki period, da budeš u tome da bi ti znao kako da ga uklapaš uz razne pesme.
Sa Vojažem i Nućijem je lagano. Naš prvi nastup sa njima, nisu znali šta ćemo mi đuskati, nego kao, sviđa im se to što radimo, potpuno nam veruju i to je to. Mislim, stvarno je nastup bio super, možda jedan od najboljih, ali oni uopšte nisu ulazili u koreografiju. Nućija smo videli na generalnoj probi. Više smo sarađivali sa Gazda Pajom, a Nući je tek drugi put kad smo se videli na Mjuzik viku, on je dolazio na naše probe, donosio nam kacige “jao ajde ovo da zalepimo, jao što je dobar taj korak, daj da naučim”, skidao je pokrete, zna on korake još pre 10 godina. Igrali smo sa kacigama zbog one njegove pesme “Dizel” baš za to…
Za nju su ostalih 13 plesača kolege, ne vidi ih kao konkurenciju i za njih ima jednostavnu poruku.
- Iskreno, vidim ih kao kolege. Mislim da niko nema taj osećaj da smo mi ovde došli da se takmičimo, više smo kao “jao, super treninzi”, ono što najviše volimo da radimo u životu pa nam je ovo sad kao dodatni trening. Lično nemam osećaj da se mi takmičimo.
(Kurir.rs/Aleksandra Miletić)
Bonus video: