Jedan od najznačajnijih izuma na polju bezbednosti jeste elektronska kontrola stabilnosti (ESP). Iako je ovaj "anđeo čuvar" spasao nebrojeno mnogo života, on nije svemoguć, pa se u određenim uslovima vožnje uvek savetuje maksimalni oprez vozača i poštovanje saobraćajnih propisa.
ESP je nastao u saradnji Mercedesa i Bosch kompanije, a prvi serijski automobil koji je elektronsku kontrolu stabilnosti dobio kao standardnu opremu 1995. godine je bio luksuzni kupe S 600.
Opsežni testovi pokazali su sav potencijal ovog izvanrednog sistema, a zaključak je bio da se automobil koji ima uključen ESP u kritičnim situacijama ponaša neuporedivo bolje i bezbednije.
Evo kako radi ESP. Ovaj sistem kočenjem pojedinih točkova utiče na kretanje i zanošenje automobila. Ukoliko se dok skrećete ulevo javi zanošenje zadnjeg kraja (preupravljanje - zadnji kraj beži desno), ESP će aktivirati kočnicu na prednjem desnom točku, kako bi pokušao da ispravi kretanje automobila.
Suština je u tome da kada samo jedan točak koči, on zanosi auto, pa upravo to koristi ESP - ako se auto zanosi u jednu stranu, ESP će početi da koči jedan ili dva točka kako bi kontrirao, tj. počeo da ga zanosi u drugu stranu i tako ispravio njegovu putanju.
Ako u istoj (levoj) krivini dođe do proklizavanja "preko nosa" (podupravljanja - uđete prebrzo u krivinu, motate volan, ali auto ne sluša već proširuje željenu putanju, popularno "ispravlja krivinu"), aktiviraće se kočnica na unutrašnjem zadnjem točku.
Ovo je banalizovano objašnjenje - čitav proces je znatno komplikovaniji i odvija se munjevitom brzinom, često pre nego što vozač uopšte primeti da je bio na granici da izgubi kontrolu nad automobilom.
U obzir se uzimaju brojni parametri, a reakcija sistema se menja u deliću sekunde u zavisnosti od promene ponašanja vozila. Ponekad se, u zavisnosti od situacije, "guši" i motor kako bi se vozilo smirilo, tj. kako bi pogonski točkovi povratili trakciju. I najvažnije - upravljanje "procesom" kočenja obavlja se uz pomoć ABS-a.
(Kurir.rs/ Polovni automobili)