Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Luku, a mnogi srpski domaćini svoju krsnu slavu. Vreme slava nastavlja se i u novembru, decembru i januaru. Ovaj srpski običaj, jedinstven u svetu, od 2014. godine je na Uneskovoj listi nematerijalnog nasleđa, a koliko domaćine košta zavisi od njihovih mogućnosti i shvatanja krsne slave.
Po tradiciji, domaćini iz kraljevačkog kraja ne žale da potroše novac da bi se za krsnu slavu ugostili rodbinu i prijatelje. Za Svetog Luku, Dragan Srećković potroši, kaže, najmanje prosečnu platu.
„Imao sam ravno 50.000, sad mi je ostalo četiri”, kaže Srećković i nada se da će biti dovoljno za dva dana slavlja sa po dvadesetak gostiju. Još malo pa kao Ivkova slava, kaže. „Mi smo mali potrošači, ali veliki prijatelji.”
Iako znatno „olakšava” kućni budžet, domaćini ne odustaju od obeležavanja krsne slave.
„Nije jeftino, mislim na naše relacije zarade i cene, nije baš najjeftinije”, kažu Marko i Jovana Milojević, ali ipak neće odustati, nikad: „Za nešto moramo da se trudimo i radimo.”
Mnogi su goste sveli na minimalni broj, na najuži deo porodice, kumove i najbliže prijatelje.
„Manje nego prethodnih godina, počevši od korone, tu smo napravili mali prekid, i sada smo shvatili da nam je slava ne gozba nego porodica, i ovaj krst u koji verujemo. Prvenstvano što nam je to slava da slavimo, a ne da se pohvalimo”, kažu Zoran i Predrag Pantović iz Kraljeva.
Za Jelenu Đinović krsna slava su slavsko žito i kolač, crno vino i sveća.
„Ko hoće, ima volju uvek može da pozove goste, par gostiju, ako ne može više i lepo je imati ovako vreme za slavu, ali sada kako će nam biti zima, nadam se da će nam biti blaga”, navodi Jelena Đinović iz Kraljeva.
Proslava krsne slave je jedina neprekinuta tradicija kod Srba još od vremena pokrštavanja.
Kurir.rs/RTS