FAMOZNO SVETISLAV BASARA: VANMATERIČNI INTELEKTUALCI
Danas počinje mini-serijal Dani vanstranačkih intelektualaca. Idemo na posao. Političke stranke koje politiku shvataju ozbiljno - uz napomenu da ozbiljnost nipošto nije garancija kvaliteta, daleko od toga, najgore stranke u istoriji su bile najorganizovanije - ne daju ni pet sitnih para na vanstranačke intelektualce. Jeste li nekad videli SPS-ovog vanstranačkog intelektualca, ili možda nekog SNS-ovog.
Ono, fakat, i takve stranke (mada nerado) dopuštaju fenomen „vanstranačkog simpatizera“. Obično su to vrlo „ugledne ličnosti iz svih oblasti života i rada“. Ali te ugledne simpatizere ćete videti krajnje retko, uglavnom na uočiizbornim skupovima, na kojima se pojave da ritualno poljube Visoko Dupe. I to je to. Nema nikakvog soliranja, soljenja pameti i mrsomuđenja po televizorima.
Pa čak je i status vanstranačkog simpatizera rezervisan isključivo za najkrupnije ribe - npr. Mikija Manojlovića ili Lazu Ristovskog - ostale, sitnije ribe, recimo netom unovačeni košarkaši i odbojkašica, moraju da potpišu famoznu „pristupnicu“ i da se posle slikaju s Darkom Glišićem. Tad ste ih videli i više ih videti nećete. Mislim u politici.
Moja neznatnost je još u osvit srbskog višestranačja popreko gledala na „vanstranačke intelektualce“ (a bilo ih je tušta i tma). Smatrao sam ih i to javno govorio i pisao - a vanstranački intelektualci me popreko gledali, dočim je mene boleo qwrz što me popreko gledaju - da su vanstranački intelektualci lenjivci, račundžije i ženski polni organi (oba pola).
Jer pazite. Ukoliko kao vanstranački intelektualac podržite stranku, nazovimo je A, pa se stranka A uspentra na vlast, logično je da vanstranačku podršku unovčite - ihaha ih je to debelo unovčilo posle Petog oktobra - ali u slučaju da stranka A prdne u čabar, ostajete čistog obraza pred pobedničkom strankom, nazovimo je B. Ko biva... Ko? Šta? Mi? Mi smo samo vanstranački intelektualci. Šala, komika...
Vanstranački intelektualci su u politici isto što i vanmaterična trudnoća u neonatologiji ili što je u književnosti - a u Srbiji bogme i u politici - moj omiljeni književni junak Ostap Ibrahimovič Bender, tvorac devize ideje moje, benzin vaš.
Ni po jada ne bi bilo da su srbski vanstranački intelektualci bar približno šarmantni i dovitljivi kao Ostap Bender. Ali to uopšte nije slučaj. Sasvim suprotno. Osim što, kako juče rekoh, pojma nemaju o politici, to su uglavnom teški smorovi i narikače, koji svoju čemernu popularnost grade na nepopularnosti - juče Miloševića, danas Vučića, a sutra... Sutra Đida, Guzijana ili možda Mice Zavetnice, ako se njen vanstranački muž još malčice potrudi.
Da supsumiram, što bi reko Marinko M. V. Politika nije priča, pogotovo ne jadikovka - to su sporedne političke delatnosti - politika to je organizacija i akcija, ako zatreba - i nasilna. Ko to ne zna - ili (češće) ne želi da zna - i nastavi da vanstranački igra za raju i zanemari taktiku, završava u nižerazrednom Vratniku. U kome smo svi džumle odavno zaglavili.