TUGA I MUK U GRADSKOVU, DANAS SAHRANJUJU NASTRADALOG RUDARA: Celo selo došlo da isprati svog Dejana, omiljenog komšiju
Rođak kaže da Dejan ima kuću i u Zaječaru, ali je mnogo voleo selo i tu
je živeo sa porodicom. Zbog toga su odlučili da ga sahrane u selu koje je
toliko voleo
U selu Gradskovu, koje je oko 25 kilometara udaljeno od Zaječara, danas se ne čuje ni žamor, niti glas meštana, niti traktor, ne čuje se ni jesenji crvkut ptica...
Danas sahranjuju nesrećno nastradalog na separaciji rudnika Lubnice, svog omiljenog komšiju Dejana Krajnjanovića (42), koga je progutao ugalj i koji je kroz taj crni ogrev propadao pet metara...
-Tuga, muk, nesreća nezapamćena – kaže nam rođak nastradalog čoveka, koji nosi isto prezime kao nesrećni Dejan. Rođak kaže da je upravo stigao iz Dejanove kuće gde se okupilo i mlado i staro, celo selo koje ima oko 700 stanovnika. Došle su kolege, rođaci...
- Ovakvu sahranu selo ne pamti. Gužva, narod, a muk, niko reč da
prozbori, nema ništa više pametno da se kaže. Samo grme jecaji
supruge, Dejanove majke, rođaka, kolega, prijatelja. Evo, došao sam
časkom do svpje kuće, pa se vraćam da našeg neprežaljenog Dekija
ispratimo dostojno. On je to zaslužio, barem na taj način da mu odamo
počast.
Rođak kaže da Dejan ima kuću i u Zaječaru, ali je mnogo voleo selo i tu
je živeo sa porodicom. Zbog toga su odlučili da ga sahrane u selu koje je
toliko voleo.
- Dejan je rođen u Ljubljani, ali da kažem, slučajno, jer je on iz našeg
sela. I njegova supruga je naša meštanka. Ne znam kome je teže,
njegovim roditeljima, njegovoj udovici ili sinu i ćerki koji idu u peti i
osmi razred Osnovne škole. Dejan je bio jedinac. Dobar, sa svima u odličnim odnosima, celo ga je selo volelo, bio je dobar radnik ma šta radio, posao, oko kuće, poljoprivredu...On je bio šef smene na separaciji gde je radio 25 godina. I njegova supruga radi na separaciji, ali je ona na drugom mestu, tamo gde se vrši merenje kamiona. Bila je na poslu kad su joj javili, čuo sam da je toliko jako zavapila, krinula za Dejanom kada su joj kazali, da su prisutne kolege zanemele i bukvalno prestali da dišu... Neviđena tragedija...a sada moram da idem, da ispratim našeg dragog neprežaljenog Dejana – kaže naš sagovornik.