Ivanjičanin Vladan M. (36) stradao je u teškoj nesreći u lovu kada je, kako se sumnja, opalila puška njegovog prijatelja, takođe lovca. Svesni činjenice da je oružje pored njih, lovci moraju da se pridržavaju strogih pravila za rukovanje, upravo kako bi se izbegle tragedije kao što je ova.
Duško Ilić, generalni sekretar Nacionalne asocijacije za oružje Srbije, ističe da se ovakve tragedije i nesreće, nažalost, dešavaju, ali da stroga pravila o tome kako lovci moraju da se ponašaju i da nose oružje postoje upravo da bi se one izbegle.
- Ovakve tragedije nateraju lovce da sa više pažnje rukuju oružjem, jer je trenutak nepažnje dovoljan da se desi najgore. Ako se sve odvilo onako kako je u javnosti prezentovano, onda je došlo do ogromnog propusta. Pravila u lovu su stroga i važe za svakog lovca ponaosob, svaki pojedinac je odgovoran i dužan da ih poštuje - navodi Ilić za 24sedam.
Kako ističe, prvo pravilo je da se u lovište ulazi sa oružjem koje je prazno.
- Kada se da znak za početak lova, lovci se rasporede i tek tada napune oružje. Oružje je, naravno, napunjeno sve vreme dok traje lov. Ukoliko se, na primer, sretnu sa drugim lovcem, dužni su da prelome pušku. Jedino tako se lovci osećaju sigurno i bezbedno. Kada se da znak za završetak lova, svi moraju da prelome oružje. Sa tako prelomljenom puškom se odlazi do kola, barake, vikendice... Očigledno u ovom tragičnom slučaju taj jedan nije ispoštovao ovo pravilo, metak je ostao u cevi i desila se nesreća - kaže Ilić.
Podseća i na slučaj od pre nekoliko godina, kada je lovac došao kući sa puškom u čijoj cevi je ostao metak. Oružje je ostavio na stolu, deca su došla do puške i, nažalost, jedno dete je upucano, a ovu tragediju Srbija i dan-danas pamti.
- Zato je mnogo važno da se povremeno skreće pažnja na mere bezbednosti. Lovci nekada smatraju da im ne treba ta pravila ponavljati, da znaju kako se treba ponašati, ali ove tragedije imaju posebnu težinu jer u lov obično idu ljudi koji su bliski, prijatelji, pa i braća, rodbina, a trenutak je dovoljan da se dve porodice zaviju u crno - i onog koji je stradao, i onog koji je ispalio metak. Mora da se stekne navika da se puška prelomi i da jedino tako možete da budete u nečijoj blizini - poručuje Ilić.
On podseća da se u ovakvim slučajevima odgovara za teško krivično delo, izazivanje opšte opasnosti, pa i ubistvo iz nehata.
- Veća kazna im i ne treba od toga da na duši nose prijatelja. Ponekad neko i odustane posle od lova, ne može da se vrati u šumu, da ponovo uzme pušku u ruke. Posle ovakvih tragedija pažnja se pojača kod lovaca. Budući da oni uglavnom nose sačmare u lovu, i to sa sitnom sačmom namenjenom za zeca ili fazana, ta sačma ako pogodi čoveka sa nešto veće razdaljine obično i ne izazove neke povrede, ali ako se patrona ispali iz blizine, ta sačma ne stigne da se raspe i praktično vas pogodi kao đule. Mi kao asocijacija smo u više navrata tokom predavanja pominjali činjenicu da se na strelištima retko dešavaju nesreće jer su tamo stroga pravila, oružje se puni tek na vatrenoj liniji, isključivo u pravcu meta. Na isti način se prazni, a ako bi se neko i okrenuo sa oružjem u ruci, odmah bi usledila diskvalifikacija i udaljenje sa strelišta. Strelci zato i steknu tu rutinu, dok lovci, nažalost, nekad naprave propust koji košta nečijeg života - zaključuje Ilić.
Kurir.rs/24sedam