ISPOVEST DOKTORA KOJI SE LEČI OD NARKOMANIJE Otkrio kako je sve počelo i KOJI JE BIO PRELOMNI TRENUTAK DA ODE NA LEČENJE U BEOGRAD
- U mom slučaju, to je počelo slučajnim, rekreativnim uzimanjem supstanci bez nekog posebnog razmišljanja o mogućim posledicama i dubini tih posledica koje one stvaraju. Vremenom se to pretvorilo u svakodnevno uzimanje... - započeo je svoju priču doktor iz Srbije, jedan od 16.530 zavisnika od narkomanije.
Inače, specijalna bolnica za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj obeležava 65 godina postojanja. Do sada, u ovu zdravstvenu ustanovu primljeno je preko 20.000 pacijenata koji boluju od alkoholizma i preko 1.000 zavisnika od kockanja. Među 16.530 zavisnika od narkomanije, nalazi se i jedan lekar koji je ispričao svoje iskustvo, ali anonimno.
Ovaj doktor i zavisnik od droge, godinama je uzimao razne psihoaktivne supstance dok nije izgubio pojam o količini.
- Inicijalna kapisla je bila moja, više nemogućnost da živim jedan dan, normalno, bez supstance i da posustajem u svakom aspektu svog života. Naravno da mislim da ne bih ni krenuo sa lečenjem da nisam imao podršku, u mom slučaju, roditelja - kaže.
Otac i majka pomogli su mu da dobrovoljno počne program lečenja u specijalnoj bolnici za bolesti i zavisnosti pre sedam meseci. Za sebe kaže da nije imao nikad probleme u životu i da je sve počelo iz lakomislenosti i neopreznosti.
"Lekar sam i trebalo bi da sam svestan rizika..."
- Ja sam lekar i trebalo bi da sam bio svestan određenih rizika koje nosi supstanca sa sobom, ja sam ušao u to nepromišljeno potpuno - ispričao je.
Prošao je uspešno prvu fazu lečenja - detoksikaciju, odnosno takozvano skidanje sa supstance u kojoj su terapije lekovi. Trenutno je u intenzivnoj fazi odvikavanja.
- To je grupna psihoterapija koja se organizuje ovde u Drajzerovoj, gde postoje viša porodica sa istim problemom, na svoj način. Dva puta nedeljno se organizuju seanse, oko nekoliko sati u kojima prisustvujemo i u kojima, da kažem, diskutujemo o aktuelnostima - rekao je.
Lečenje traje dve godine uz pomoć saradnika i prema rečima pacijenta ume da bude veoma izazovno.
- Nema samostalnog kretanja, nema noćnih izlazaka, interneta, vežbanja... Tako da, na prvi pogled, to deluje malo surovo, kao neka vrsta zatvora. Ali, ako uvidite šta dobijate ovim lečenjem, onda ništa ne pada teško - ispričao je u svojoj ispovesti.
Kurir.rs/Blic