U crnoj kutijici više od 100 godina stoji zlatni prsten koji je Gavrilo Princip poklonio svojoj sestri od strica Persidi Princip. Prešao je prsten put od rodnog im Obljaja kod Bosanskog Grahova preko Sarajeva pa do Šapca, gde ga u starom koferu decenijama čuva Olga Perić.Da ga nosi, ne sme! Baka Persa to nikome nije dala, a i ostavila je u amanet da ga niko na prst ne stavi. Plaši se prokletstva! Jer njen Gavro je ipak počinio smrtni greh i ubio čoveka.
Uz prsten čuva Olga i maramicu koju je Gavrilo poklonio svojoj sestri Persi. Za Dan primirja, kojim slavimo 105 leta od kraja Velikog rata, na čijem početku zvanični povod beše baš Gavrilo Princip, Olga izlazi iz "ilegale" i s ponosom pokazuje šta čuva od čuvenog dede.
Kasno je po podne, jedne nedelje u oktobru. Mrak se već polako spušta. Uz kafu i domaću štrudlu, onu davno zaboravljenu, razgovaramo u stanu Olgine kume. Ali najpre Olga insistira da vidim izvode iz matičnih knjiga. Crno na belo da je od Principa.
Persida Princip bila je ćerka Ilije Principa, Gavrilovog rođenog strica. U knjizi umrlih piše da je rođena 10. jula 1896. u Bosanskom Grahovu.
- Baka je zapravo rođena na Petrovdan (12. jula) 1896. Sve se, inače, Principima dešavalo na praznike. I sam Gavrilo je rođen na veliki praznik - Sabor arhangela Gavrila, a i na veliki praznik Vidovdan 1914. ubio je austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju - kaže Olga, te veli da o pradedi Iliji ne zna mnogo, osim da je bio žandar.
Baka, kojoj je udato prezime bilo Matić, imala je, veli naša sagovornica, sestru Olgu, po kojoj je i naša Olga dobila ime, i braću Bogdana - živeo je u Sarajevu i iza sebe ostavio troje dece - i Vukosava, koji je poginuo u četnicima na Polači boreći se za vojvodu Đujića. Rodila je Persida Milorada, Kosaru i Ljubinku, Olginu majku. A u Šapcu je danas i Višnja Matić, Miloradova ćerka.
Pošto me uveri da je od Principa, vadi Olga iz torbe crvenu, na rombove šaranu pletenu torbicu. I iz nje prsten i maramicu. Već i na prvi pogled vidi se da, s jedne strane već napukao, prsten baštini vreme i istoriju. U sredini dve rupice, tu su nekada stajali rubini. A sa strane po jedno iskovano srce. Maramica je s vezom, i pokojom rupicom, vreme je ipak učinilo svoje. Nekad je bila bela, ali kako decenijama, kroz dva veka, nije oprana, baš iz poštovanja i sećanja na njihovog Gavra, požutela je.
- Torbicu je baka Persa radila kada je imala 12 godina. A prsten decenijama stoji na istom mestu, u crnoj kutijici, kojoj inače poklopac lako spada, pa u kožnom koferu nana Olginom. Kada je tačno baki njen Gavro poklonio prsten i odakle mu, ne znam. Stariji Gavrilov brat Jovo bio je trgovac, te je moguće da ga je od njega uzeo. Baka je bila bliža s Gavrilom nego s rođenim bratom. Uvek je govorila: "Moj Gavro." Ali je bila i vernik. Pošto je njen Gavro počinio smrtni greh i ubio dvoje ljudi, nikome nije dozvoljavala da nosi ovaj prsten. Bojala se da nije proklet. Uvek je on bio njen Gavro, ali je govorila da je ubio čoveka. Imala sam 12 godina kad je baka umrla, ali sam osećala da mu je duboko u duši to ipak oprostila. Međutim, naglas nikad nije izgovorila - kazuje Olga i dodaje:
- I moja ambivalentnost prema Sarajevskom atentatu potiče iz toga. Ali nezahvalno je pričati iz ove pozicije, a i nemoguće je projektovati to doba. Divim mu se zbog hrabrosti i odlučnosti da stane iza svog dela. Bio je spreman da podnese sve sankcije. Kad poredim današnje dvadesetogodišnjake, pa i sebe u 20 godina, čini mi se da retko ko ima takvo razmišljanje i hrabrost. Ponosna sam što sam Princip, imponuje mi što sam potomak nekoga ko je promenio tok istorije. Iako svako ko iole uključi mozak zna da on nije uzrok nego povod.
Stavljam prsten. Da nije pukao, bio bi mi baš po meri.
- E, sad će te stići prokletstvo Principa - smeje se Olga.
Trebalo je još nešto Gavro da ostavi svojoj seji Persidi. Nije stigao da pošalje. Dopisnici se isprečio atentat, nakon kog je i nađena kod Principa. Adresirana beše "Gospođici Persi Principovoj, Arežinbrijeg, Bosna, via Dalmacija". Samo ovaj Brijeg i Dalmacija napisani latinicom, sve ostalo ćirilicom. U gornjem desnom uglu car Franjo Josif, na markici.
"Evo me u Sarajevu, dobio sam mesto u Srpskoj centralnoj biblioteci. Ovde ću ostati do septembra pa ću onda ići da polažem maturu u Beogradu. Hteo sam doći kući, ali sam se naposletku zadržao, ne znam šta bih tamo radio. Pozdrav svima, ljubi te tvoj braco Gavro", napisao je Gavrilo i sa strane dodao: "Pozdravlja vas N. Vasić".
Original je u Arhivu BiH, u Olge gledamo fotografiju. Žao je bilo Persi što karta nije stigla do nje. Ali još žalije što joj, veli Olga, istoričar Vladimir Dedijer, u knjizi "Sarajevo 1914", citirajući nekog Rusa, nepravdu načini. Opisao je Dedijer jedan od poslednjih susreta brata i sestre, tvrdeći da se ona tada zabavljala s austrijskim oficirom Najmerom.
- Piše Dedijer kako joj je Gavrilo rekao: "Nemoj, sejo, sa Švabom. Sa Hrvatom možeš slobodno." Baka je bila besna, htela je i da tuži Dedijera, ali je odustala. Gde će ona u onoj Jugoslaviji protiv čuvenog Dedijera. Jeste joj se taj Najmer udvarao, kroz maglu se sećam i da je postojala neka razglednica koju joj je poslao, ali baka se nikad nije zabavljala s njim - priča Olga, pa kroz smeh dodaje:
- Kad sam htela baku da nasekiram i iznerviram, zvala sam je Najmerova ili pretila da ću izduvati nos u maramicu.
Do 1942, kako veli Olga, baka je živela u Sarajevu, kada su joj ustaše dale 24 sata da napusti grad. S porodicom dolaze u Šabac, gde je živeo i dr Nikola Milanović, Gavrilov drug kod koga je navodno prespavao uoči atentata, i koji im se našao.
- Nikad se više nije vratila u Sarajevo, a živela je sve do 1977 - priča Olga.
I baš zato što joj u venama teče krv Principa i zbog svih prošli, ali i svih budućih Principa, pa i svoje jedinice Katarine, Olga sada želi samo jedno - da u Sarajevu objavi knjigu! Štivo iz struke, jer ona je klinički psiholog u šabačkoj bolnici, a i preko svog udruženja Centar Nanna bori se za žrtve nasilja.
- Koautor sam knjige s devojkom koja je s nepunih 16 preživela incest s ocem. U pregovorima smo sa izdavačem, treba da se prevede na bosanski. Moj motiv je da potomak Principa naoružan knjigom dođe u Sarajevu...
Jelena S. Spasic
Bonus video: