Danas je region potresla vest da se čuveni Branimir Džoni Štulić preko interneta sukobio sa svojom devojkom iz mlađih dana, poznatom "devojkom iz Hrvaca".
Džoni Štulić se oglasio u javnosti povodom knjige, koju je njegova bivša devojka Snježana Banović objavila, “Kronika sretnih trenutaka – Odlomci iz ludih osamdesetih”.
Štulić je, u svom stilu, u velikom tekstu koji je objavio na sajtu Scribd.com, napisao da je dobar deo onoga što je Snježana Banović u knjizi napisala o njihovom odnosu neistina, a ona je nakon toga poručila da poznati muzičar "ne zna razliku između realnosti i fikcije. On se sada ponovo oglasio i napisao šta misli o svemu tome:
- Dotična je odložila izlazak svog rada od maja ove godine do jeseni, ali je nestrpljivoj publici bacila kosku u vidu Džonija i tako im zagolicala maštu (ponaša se kao najgora vašarska alapača), ako ne i izazvala vodu na usta. I sve to iako ona prva poriče moje centralno mesto u tim događajima i pored toga što je njena knjiga na na meni počiva, ili, recimo, bez mene ne bi imala smisla. To se zaista zove oksimoron, ali sumnjam da ona zna bilo šta o toj reči, ili, ako zna, ne može da sastavi dva i dva, mada ne može da dočeka moj odgovor da se knjiga bolje proda, ipak, sama ostavlja takav utisak (da računa na takav efekat). Pre nego što dođem do tog objavljenog dela, moram da opovrgnem jednu od njenih mnogih tlapnji (što je lepša reč za laž) isisanu iz prsta, da sam kad sam je sreo rekao: „Ti si moja.“ To je istina koliko god da je a da su Jure i Boban pevali: „Prijatelju Tito kunemo ti se.”
U suprotnom, ta ideja joj je pala na pamet dok je čitala stihove pesme "Vrata podzemnih voda", gde sam joj (s pravom) pripisivao ono o čemu sam ćutao za društvo, mnogo fraza, mnogo snova u njenoj glavi, a ništa od želje da se bori za život (iz te pesme pokupila je ideju, bila je tako nervozna i zbunjen kao blenta blentava, da sam joj rekao ti si moja), da bi kasnije, osamdeset treće, sveo izjavu (a jednostavno je nametnut) na želatin ča brblja između krajnosti kao retko govno. Niti me je vreme demantovalo. To delo je se nje zove "Hronika srećnih trenutaka" i nema je razloga za sumnju da su takvi (u potpunosti na moj račun i sa te strane ima smisla, međutim, da je bila protagonista važnih događaja tih zlatnih godina godine u metropoli – kako mediji sebi i njoj laskavo pripisuju, pošto sam preveo metropolu Luisvil kao Zagreb, a Leksington kao Hrvace - isto je istinito kao da je igrala hokej u američkoj profesionalnoj ligi), kao što su njena dva poslednja neuspešan brak jednostavno je zacementirao taj utisak.
Devojka iz Hrvaca
„Devojka iz Hrvaca“, o kojoj je pevao Džoni osamdesetih, ali i cela Jugoslavija, je bila Snježana Banović. Ona je glavna junakinja Štulićevih stihova. U vezu sa Džonijem ušla kada je imala samo 18 godina. Džoni je u tom trenutku imao 28 i sigurno nije bio zet o kakvom su maštali Snježanini roditelji. Pa ipak, nisu uspeli da spreče snažnu vezu između njih dvoje.
Njoj su posvećene neke od najlepših Azrinih pesama, kao što su “Život običnog tempa”, “Jesi li sama večeras”, “Volim te kad pričaš” i “Usne vrele višnje”.
(Kurir.rs/večernji.hr)
Bonus video: