U ovim danima predizborne kampanje informacije se gomilaju, izjava stiže izjavu i laž se niže iza laži… Ali, zastanimo malo ovog puta, osvrnimo se oko sebe i pogledajmo: ko se to nadmeće za naše glasove, ko traži da mu poverimo upravljanje državom?
Jedan od najistaknutijih predstavnika opozicije koja se svrstala u kolonu iza Dragana Đilasa je Srđan Milivojević.
Na prvi pogled čovek je – šarlatan.
Pre nego što se namrštite i pomislite da je ova ocena pregruba, razmislite: u razgovoru za Danas 2008. godine on izjavljuje da je od rođenja bio monarhista i da je sa šest godina na zidu kuće, u kojoj je bilo sedište kruševačke komunističke partije, napisao „Živeo kralj“. Tad je, kao, započelo njegovo političko delovanje i borba za Srbiju po njegovom ukusu! (Na stranu što je ‘71. godine, deset godina pre Titove smrti, u Jugoslaviji takva parola bila nezamisliva, a onaj koji bi je napisao bi bi otkriven za dvanaest sati.)
Istini za volju, metode Milivojevićevog političkog delovanja ostale su do dana današnjeg iste – pompezne, bez smisla i bez rezultata. Setimo se kako je letos, sa Zelenovićem, svake subote proglašavao „blokadu auto-puta do ispunjenja zahteva“, i kako je sa Ćutom u Skupštini razvlačio konopac za vešanje! Nivo šestogodišnjaka…
Srđan Milivojević predstavlja se u javnosti i dan-danas kao „otporaš“.
„Otpor“ je, vredi podsetiti se zbog novih generacija, činila grupa mladih iz Srbije, pažljivo selekcionisanih i obučenih za rušenje Slobodana Miloševića. Kurseve političke borbe držao im je u hotelu „Hilton“ u Budmpešti pukovnik u penziji Robert Helvi („komandos iz Vijetnama, vojni obaveštajac sa diplomatskim imunitetom u Burmi, operativac raznih specijalnih i hladnih ratova“), a plaćala CIA. U smeni vlasti Petog oktobra imali su zapaženu ulogu.
Ali, kako to da je od svih članova grupe danas u srpskoj politici ostao samo Milivojević?
Odgovor je prost: on je greška, propust onih koji su birali „otporaše“… Vrlo brzo se, naime, uvidelo da Srđan Milivojević predstavlja loš politički i ljudski materijal, ali već je bio uključen u sistem, odnosno, dosta toga je o načinu rada već znao, pa su ga zadržali.
Kao „otporaš“, u Kruševcu je 1999. godine okačio ordenje za hrabrost na magarca i pustio ga na ulicu, a on se iza ćoška smejuljio.. i to je bio njegov doprinos rušenju Miloševića.
E sad, pošto je Milošević srušen – naravno, ne zbog Milivojevića i magarca – ostali „otporaši“, budući da je reč o darovitim, pametnim i, podsećamo, dobro obučenim ljudima, otišli su u svet, ko u biznis, ko u politiku, a Milivojević, „greška u selekciji“, vratio se u Kuševac i otvorio kiosk sa pljeskavicama. Za nešto više i nešto bolje nije bio…
Onda se na političkoj sceni pojavila sadašnja opozicija, u kojoj taj i takav Srđan Milivojević sija kao dragulj. Što, naravno, više govori o opoziciji i njenim kadrovskim potencijalima. Kolona za prvim ide, ali se prema zadnjem ravna.
Naravno, nije njega Đilas uzeo samo zato što nema boljeg. (Uostalom, bolji ne bi bili sa Đilasom!) Milivojević, sa svojim infantilnim shvatanjem politike savršen je za pravljenje galame. Tako je u tvitu nakon Svetskog prvenstva prošle godine tvrdio da je Aleksandar Vučić „uništio fudbalasku reprezentaciju“. Kao, ranije smo bili šampioni!
Osim za glupe, Milivojević je zadužen i za prljave zadatke. Jedan je od prvoboraca bolesne kampanje protiv porodice predsednika Srbije: „Andrej i Danilo pronađeni u šahtu ko Gadafi“, pisao je na tviteru u decembru 2021. vođen logikom: „Nemam mozak, ali imam želudac!“
Jasno je zašto je u Budimpešti ponavljao, ali kako je uopšte nekome palo na pamet da ga tamo pošalje?
I oni svašta primaju…
A vi, Srbi, sad za njih glasajte!
Kurir.rs