Najveća regionalna muzička zvezda Dragana Mirković ove godine slavi 40 godina postojanja na estradi, a iza sebe ima niz hitova, projekata i inovacija koji sami za sebe govore o njenom uspehu.
Mirkovićeva, i pored ogromnog uspeha, velike popularnosti, ne zaboravlja Kasidol i drugare iz detinjstva.
- U Kasidolu sam naučila koliko je divan osećaj slobode. Obožavala sam zime jer sam mogla da se sankam. Imala sam puno drugara, a i danas se sa nekima od njih povremeno viđam. Mnogo ih sve volim.
- Obožavala sam da crtam i da senčim grafitnom olovkom. I danas čuvam te crteže u svojoj devojačkoj sobici. Kao tinejdžerka sam slušala stranu muziku i učila engleski jezik, a to baš nije bilo tipično za decu na selu u to vreme. Uvek sam imala više muških prijatelja. Sa njima sam se igrala kauboja i Indijanaca ili partizana i Nemaca. Naravno, ja sam uvek morala da budem partizanka.
Muške igre su joj presele kada je pala sa visine od nekoliko metara i završila u bolnici...
- U školskom dvorištu sam se popela na česmu, koja je bila jako visoko. Mačevala sam se sa drugom Bobanom, nisam pogledala iza sebe, pala sam i slomila ruku. Mama i tata su se baš bili uplašili i odvezli me u bolnicu u Požarevcu. Jako me je bolelo, ali nisam zvuk ispustila, da ne bih plašila roditelje. Mama je sve vreme plakala u kolima, a tati nije bilo dobro. Tri meseca je trajao oporavak moje ruke i morali su svakodnevno da me vode u Požarevac na rehabilitaciju. Ni posle svega toga nisam se smirila. I dalje sam bila nemirna i penjala se na najveću trešnju u našem voćnjaku. Ni sama ne znam kako sam imala hrabrosti za to.
kurir.rs
Bonus video: