Nekadašnja funkcionerka SPS, i ministarka za manjinska prava u tadašnjoj saveznoj vladi SRJ, iz politike se povukla posle 5. oktobra, a danas slobodno vreme provodi rešavajući sudoku, čitajući knjige, svaki dan prošeta barem sat vremena, i viđa se sa prijateljima.
Ukupno je radila 41 godinu, a od toga čak 30 godina predavala. Sad je u zasluženoj penziji i kaže da je zdravlje dobro služi.
"Već 26 godina sam izvorni vegetarijanac i strogo se pridržavam dijete po krvnim grupama i ne žalim se, imam energije, a i dovela sam kilažu u red. To mi mnogo pomaže da i dalje budem aktivna i fizički i duhom - rekla je početkom januara.
U penziju je otišla sa katedre Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini i to posle više od četiri decenije rada.
Znate li o kome je reč? O Margit Savović...
Penzionerske dane provodi dinamično, stalno putuje u Budimpeštu i Dablin jer joj u tim gradovima žive ćerka i sin s porodicama.
Iako je menjala boju kose, ostala nam je u pamćenju kao plavuša vedrog duha, koja je i te kako umela da podigne atmosferu u televizijskim emisijama u kojima je gostovala. Za razliku od većine tadašnjih kolega, stegnutih političara, bila je neposredna, umela je da se našali i da zapeva, a nije prezala od iskrenih odgovora kad je reč o pitanjima iz privatnog života.
Mnogi su je u ono vreme zvali Slobina i ministarka s najboljim nogama!
Jednom prilikom čak je ispričala i anegdotu iz tadašnje vlade.
"Kada sam bila u vladi, nisam imala obezbeđenje. Bio je tu samo vozač koji mi je rekao da u slučaju neke nevolje on beži, kao i da je zadužio samo automobil, ne i ministra", otkrila je tada.
Ona je potom objasnila da je trebovala jedan pištolj, ako joj zatreba za "ne daj Bože" i za samoodbranu, međutim, kako kaže, niko je nije naučio kako da rukuje njime.
"Ja sam pištolj nosila neko vreme u torbi, ali kako je bio težak, u jednom trenutku sam prestala da ga nosim sa sobom", ispričala je ona. Nakon promena 2000. godine, svi predstavnici vlade koji su trebovali oružje su pozvani da ga vrate.
"Ja sam došla kod tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Zorana Živkovića, vratila pištolj i rekla mu da je on jedini muškarac koji je uspeo da me razoruža", rekla je kroz smeh gostujući u jednoj emisiji.
Prema njenim skorašnjim fotografijama koje se mogu videti na mrežama, za Margit vreme kao da je stalo pa izgleda gotovo isto kao iz vremena kad se bavila politikom.
Pre dvadesetak godina je u raznim intervjuima izjavljivala da nema mađarske krvi, ali da se svi u porodici izjašnjavaju kao Mađari.
Kao dete, mama ju je štedela kućnih poslova da bi Margit mogla da se posveti učenju i iškoluje.
"Ponekad mi je vrlo neprijatno što moram da branim srpski narod, ali osećam da mu se čini velika nepravda... Mnogi me smatraju velikosrpkinjom, ali mene to ne pogađa, ja sam samo duboko solidarna s onima kojima se čini nepravda", govorila je pre dvadeset i više godina.
Crnogorska snajka
U Suboticu je došla na Višu pedagošku ne znavši ni reči srpskog pa je ispite polagala na mađarskom. Upoznala je Slobodana Savovića iz Velikog Gradišta, poreklom iz Crne Gore, i postala crnogorska snaja. Diplomirala je 1984, rodila ćerku Anđelku i sina Marija.
Svojevremeno je pričala da je ustajala u četiri ujutru, malo peglala, malo spremala doručak, pa pisala doktorat, u sedam je već putovala s Palića u Beograd i doktorirala 1995.
U tadašnje vreme govorila je da voli da pešači, a kad je neraspoložena i da vozi pa joj je posle 200-300 kilometara mnogo bolje. Krajem devedesetih volela je da nosi ljubičasto i crno, a na komplimente da lepo izgleda odgovarala je rečima: "Ne, ja sam pametna".
Kurir.rs/Wikipedia/Republika/Facebook