Glumica Jana Milosavljević prve korake na filmu napravila je u ostvarenju "Zona Zamfirova", kada je sa 11 godina osvojila srce publike kao mala Zone. U međuvremenu, završila je glumu u Novom Sadu u klasi Jasne Đuričić, pa je danas jedna od glumica koja uspešno nosi repertoar Beogradskog dramskog pozorišta. Svoj pečat dala je serijama "Žigosani u reketu", "Državni službenik", "Zlatni dani", a veliku ulogu donela su joj "Deca zla", koja se od nedavno prikazuju na HBO.
Koliko je bila zahtevna uloga Sonje?
- Od mog prvog susreta s Vladom Tagićem, koji je radio i kasting za Sonju i režirao veći deo mojih scena, do poslednjeg kadra koji smo snimili, čitav proces bio je uživanje. Zajedno smo prošli kroz ozbiljnu pripremu i probe, tako da je samo snimanje teklo glatko i lako. Uloga mi je bila inspirativna, dobro sam se razumela i slagala i s rediteljima i s kolegama.
Šta vam je bio najveći izazov? Njen ruski akcenat, ples oko šipke ili nešto treće?
- Ruski akcenat sam vežbala sa Svetlanom, divnom Ruskinjom koja već dugo živi u Srbiji. Zajedno smo prolazile kroz tekst, družile se, a ja sam upijala njen govor, i to je bio lakši deo u odnosu na časove pol densa koji su preteški. Uspela sam da naučim osnove zahvaljujući ogromnom strpljenju Jelene Tašin i ostalih devojaka iz Pol dens akademije. Karakter, odnose i radnju najviše sam razvijala s Tagićem, i bila je to kreativna i zabavna saradnja.
Najveći deo scena snimili ste s kolegom Peđom Marjanovićem.
- Peđa je studirao kod Borisa Isakovića, a ja kod Jasne Đuričić. Naše klase su vrlo bliske, od trenutka kad smo se upoznali do danas. I to je olakšavajuća okolnost. Prošli smo istu školu, razmišljamo na isti način. Peđa je posvećen, darovit glumac i sjajan partner i drug.
Šta vam je donela ova serija?
- Pre svega divno glumačko iskustvo, predivnu saradnju s Vladom, Ivanom Stefanovićem i kolegama, novo prijateljstvo i nekoliko kvalitetnih kastinga.
Možete li da kažete kako je vaša prva filmska uloga male Zone otišla u istoriju ili je to teret koji ćete nositi do kraja karijere?
- Ne bih to nazvala teretom. To je moj prvi susret s filmom i tad sam zapravo odlučila da će gluma biti nešto čime ću se baviti. Iako sam imala samo 11 godina, osećala sam da je to to. Posebno mi je drago što sam se upoznala i radila s našim najvećim glumcima, od kojih mnogi više nisu među živima.
Televizija donosi brzu popularnost, ali vi ste odabrali pozorište kao bazu. Da li je to bila svesna odluka?
- Prethodnih godina sam bila dosta aktivna u pozorištu. Radila sam na zanimljivim projektima s rediteljima iz regiona i Evrope i to mi je bio apsolutni prioritet u poslu. Nisam sposobna da radim novu predstavu i u isto vreme snimam, razapeta na nekoliko strana ne bih mogla ničemu da se posvetim do kraja. Neke projekte sam tokom godina i odbijala jer su mi se poklapali s procesom u pozorištu koje je moja baza, najveća strast i tamo mi je najlepše.
Sveža je i premijera filma "Pokidan", gde takođe imate rolu.
- Čula sam pozitivne kritike. Igram Vesnu, ona je tip žena za koje obično kažu da imaju muški mozak. Ne znam da li bih i ja to tako definisala, ali definitivno je ona neko ko ne robuje društvenim normama i patrijarhalnim načelima.
Kurir.rs, Ljubomir Radanov