LAINOVIĆE PRATILA ZLA KOB Kralja novosadskog podzemlja ubili zemunci, jednog sina Belivukov klan a drugog, odlikaša, tužna sudbina
Dugi je stajao ispred kioska, čekao je nekog, kada mu je prišao mlad čovek u crvenoj jakni s leđa i ispalio tri hica iz pištolja
Ljubomir Lainović krenuo je očevim stopama i na isti način i skončao. Njegov otac bio je jedan od najmoćnijih ljudi u podzemlju.Branislav Lainović Dugi smatran je "kraljem novosadskog podzemlja" 90-ih godina.
Ljubomir Lainović ubijen je na Kosovu i Metohiji po povratku iz Atine, gde je, zajedno sa Brašnjovićem, likvidirao vođe škaljarskog klana Igora Dedovića i Stevana Stamatovića, rekao je svedok saradnik Srđan Lalić na suđenju Belivukovoj grupi u Specijalnom sudu u Beogradu.
Lainović se vodio kao nestao, njegovo ubistvo nije deo optužnice, ali je Lalić pričao i o toj likvidaciji. Između ostalog je rekao:
"Miljković mi je pokazao slike, toga dana je (Lainović) likvidiran na KiM. Pretukli su ga i ubili hicem u glavu. Slika je stigla taj dan, imao je naduveno lice, ležao je na travi, noge su mu bile savijene u rupi iskopanoj u zemlji. Mene je to iznenadilo, imao je velike zasluge u klanu, izvršio je dve drske likvidacije, bio je koristan".
Lainovići, otac i sin
Lalić ga je, osim za dvostruko ubistvo u Atini, obeležio i kao ubicu Ljubomira Kiće Markovića.
Ubijen je 20. marta 2000. oko 16.15, ispred hotela "Srbija" u Ustaničkoj ulici u Beogradu. Dugi je stajao ispred kioska, čekao je nekog, kada mu je prišao mlad čovek u crvenoj jakni s leđa i ispalio tri hica iz pištolja: dva su Lainovića pogodila u glavu, a počinilac je pobegao u pravcu Ulice Vojislava Ilića.
Dejan Milenković Bagzi, pripadnik prvo "surčinskog", a kasnije "zemunskog" klana, koji je dobio status svedoka saradnika, svedočio je da je vođa "zemunaca" Dušan Spasojević naredio ubistvo, a da su to odradili Sretko Kalinić i Miloš Simović.
Ko je bio Dugi Lainović
Iako je reč oca Alekse, ortodoksnog komuniste, bila "najstarija", uticaj majke Leposave koja potiče iz četničke porodice, iz Vasojevića, bio je presudan da postane "zadrti mrzitelj komunista i svega što je u vezi s njima".
Dok nije otišao "preko", prema sopstvenom priznanju, živeo je normalno, odrastajući uz dva brata, Ranka i Žarka.
"Rođen sam u patrijarhalnoj familiji. Pred kevom i ćaletom opsovao sam jednom u životu. Ćale bi i sad mogao da me išamara. Kad bi krenuo na mene izmakao bi se da promaši, pa bi posle zbris'o", pričao je 1994. godine. U Savinom Selu kažu da je bio fin dečko i dobar đak, član dramske sekcije u OŠ Branko Radičević i igrao u predstavi "Nikoletina Bursać", objavila je svojevremeno FB stranica Legende devedesetih.
I brojni ožiljci od šrafcigera, noža..., obeležili su njegovu mladost. "Mene ne može niko "face to face", već samo onako ku...., s leđa - objašnjavao je (bio je u pravu, tako su ga na kraju Zemunci i ubili).
"Došli smo na Detelinaru kad sam imao 11 godina. Već tada sam počeo da se k..... Ali, nikad nisam bio osuđivan ni kažnjavan, nisam bio ni loš đak, osim što sam ponavljao drugi razred srednje škole zbog nekih smradova ovde", pričao je Dugi. Kao i svi klinci pedesetih maštao je o Zapadu
Srednju elektrotehničku školu završio je vrlo dobrim uspehom, mada je često imao jedinicu iz vladanja "zbog prebijanja omladinskih funkcionera". Potom je upisao fakultet, ali je studije ubrzo napustio što zbog košarke, što zbog posla. Jedinu godinu radnog staža odradio je u DTD-u i novosadskoj Toplani, posle čega je otišao "preko".
Odmalena naklonjen košarci i atletici imao je, kaže, sve predispozicije da se bavi vrhunskim sportom. Ipak, nedostatak discipline uticao je da neredovno trenira. U skoku uvis predstavljao je svoju školu. Bio je član Atletskog kluba "Vojvodina", a na prvenstvu Novog Sada, 1971, bio je prvi.
Koševe na poljanama Limana zamenio je u 17. godini košarkaškim terenom KK "Železničar" koji ubrzo, kad ga je preuzeo "Naftagas", prerasta u KK "NAP". Iako je košarkom počeo da se bavi relativno kasno, sa samo osam centimetara slabijim odrazom od Dražena Dalipagića, važio je za perspektivnog košarkaša.
U 22. godini otišao je u nemački "Kromberg", nedaleko od Hamburga. Posle nekoliko probnih utakmica ponuđeno mu je stalno mesto u timu pod uslovom da u Jugoslaviji dobije potrebne dozvole. Registracija za "Kromberg" je izostala jer, prema tadašnjim propisima, nije imao dovoljno godina te mu ispisnica nije uručena.
Ipak, nastavio je da na probnim utakmicama igra za "Kromberg", a posle odlične igre protiv KK "Haneu", kad je na dve utakmice dao 71 koš, ponuđeno mu je da pređe u ovaj klub koji se borio da uđe u prvu ligu. Kad je mladi trener "Haneua" pokušao da vrbuje Dugog, obećavajući da će mu srediti da dobije ispisnicu od KSJ, predsednik "Kromberga", inače načelnik gradske policije, "zazveckao" je lisicama i - zauvek odvojio Lainovića od "Haneua".
Kurir.rs/Facebook Legende devedesetih/Youtube