Zanimanje babice je staro koliko i sam čovek, napredak u medicini ne može da potisne ulogu babice, može samo da je osnaži i unapredi. One su prijatelji i podrška ženama prilikom porođaja, odgovorne su ne za jedan, nego za najmanje dva života.
Staložena, posvećena, spretna, brza, ima zlatne ruke, anđeo… Ovo su samo neki od epiteta kojima Mitrovčanke opisuju svoje omiljene babice iz bolnice u Sremskoj Mitrovici.
Posao babice je nesumnjivo lep, ali ne i lak.
“Tim u porodilištu čine lekar akušer, neonatolog, neonatološka sestra, često anesteziolog i anestetičar, ako je u pitanju porođaj uz pomoć epiduralne anestezije ili carski rez, pomoćno osoblje i naravno babica. Svako ima svoje mesto i svoja zaduženja, često komuniciramo pogledima kako bismo brže reagovali ako je u pitanju neka nezgodna situacija jer tako ne uznemiravamo pacijentkinju koja je već poprilično uplašena jer je u nepoznatom okruženju i novonastaloj situaciji. Iz tog razloga često čujemo komentare ”ja ovo neću izdržati, plašim se da budem sama, molim vas držite me za ruku, kako ću izdržati još ovih pola sata ili sat do rođenja bebe“. Žene se plaše i da li će znati da drže svoju bebu, da je hrane ili presvlače. Mi smo tu da ih ohrabrimo, podržimo i pravilno uputimo u majčinstvo. U porođajnoj sali pratimo stanje porodile, njeno disanje, krvni pritisak, temperaturu, učestalost i trajanje kontrakcija, pratimo otkucaje srca još nerođene bebe, učimo ih pravilnom disanju. Tu se dešava čarolija rađanja novog života, babice su osobe koje prve dodirnu bebu koja dolazi na svet, zato se i kaže da su nam ruke zlatne, kaže jedna od omiljenih babica u bolnici, Mirjana Mladenov.
Mirjana Mladenov porodila je mnoge majke, od kojih je mnoge kasnije prepoznaju na ulici i javljaju joj se s ljubavlju i poštovanjem.
“I posle hiljadu porođaja, babice se raduju novoj bebi kao prvi put. Neprocenjiv je osećaj dodira tek rođene bebe koju stavljamo tamo gde joj je mesto, na majčine grudi. U tom momentu, i ona najnapetija pacijentkinja opušta, zrači srećom i zadovoljstvom, a često se na licu pojave i suze radosnice. Od nedavno praktikujemo zadržavanje bebe na grudima majke, kontakt koža na kožu u trajanju od 60 minuta po porođaju, to je takozvani zlatni sat u kome se uspostavlja i prvi podoj.”
“Obučene smo da obavljamo posao medicinske sestre u smislu davanja inekcija i infuzije, previjanja, uzimanja materijala, krvi za analize, sprečavanja infekcija i tako dalje. Uloga nam je da učestvujemo u zbrinjavanju majki pre, tokom i posle porođaja, obavljamo prvu obradu i negu novorođenčeta, te pružamo podršku mamama kao i ostalim članovima porodice.
Ginekološko – akušerske sestre rade takođe i na odeljenju ginekologije, gde brinu o pacijentkinjama sa bolestima reproduktivnih organa.
Neke žene traže punu pažnju i mnogo razgovora, dok je drugima dovoljno da se drže za ruku ili samo da vide da je babica tu.
“Za obavljanje ovog posla neophodna je ljubav prema ovoj profesiji, strpljenje, savesnost, spretnost, dobra komunikacija. Završivši medicinsku školu, posle prakse postajemo stručne i postajemo spona između pacijenta i doktora. Pri prijemu buduće majke upoznajemo sa procedurama i pravilima ponašanja na odeljenju, pokazujemo im prostorije koje će one koristiti i tako uspostavljamo bliži kontakt.”
Ne postoji lepši momenat od onog kad vam novorođenče zaplače u rukama.
“Posle porođaja kada se porodilja premešta na odeljenje, babice brinu za njen odmor, ishranu, praćenje vitalnih funkcija, higijene kao i na njihovo psihičko stanje. Pokazujemo majkama kako da pravilno prihvate svoje dete, da ga podoje, presvuku, pružamo informacije o nezi novorođenčeta do dolaska patronažne sestre, učimo ih da se snađu u novoj ulozi – najlepšoj ulozi, majke.”
Mirjana Mladenov poručila je budućim majkama, da budu strpljive, da slušaju svoje doktore i osoblje u porodilištu i da uživaju u svakom segmentu svoje trudnoće. Ni trudnoća ni porođaj nisu ništa strašno, to je danas najmanja briga, jer tek roditeljstvo nosi odgovornosti. Ne treba da se plaše porođaja.
Kurir.rs/Dijana Šćekić