Kada je Tom Tenet rođen 1993. godine u Australiji, niko nije slutio koliko posebna beba će biti. Zapravo, on je medicinska misterija.
Na svet je došao sa dovoljno kože da pokrije telo petogodišnjaka, i doktori nikad nisu videli ništa slično. A u šoku su posebno bili - roditelji.
- Šokirao sam se kada sam ga ugledao. Nisam znao da beba može da izgleda tako - rekao je Tomov otac Džof u intervjuu za emisiju 60 minuta.
Tada je počelo izazovno putovanje za njegovu porodicu. Njegovi roditelji otkrili su medijima da su im posle ultravuka kazali da Tom neće biti obična beba.
- Kada smo to čuli, razmišljali smo i odlučiili da bude kako je suđeno i da ćemo se nositi sa tim - kažu oni.
Nisu pomogli testovi i ispitivanja da se utvrdi težina Tomovog stanja. Šokirana je bila i majka Debi kada su joj na grudi spustili novorođenče, ali kaže da je to ipak bilo "divno moći da ga uzme u naručje i mazi".
Lekari nisu imali objašnjenje zašto je beba rođena sa tolikim viškom kože, stoga nisu imali ni lek niti rešenje. Prvo su čekali da poraste i da mu koža bude "taman". To je barem bio plan, jedini.
Ali njegovo stanje je bilo toliko posebno da su istraživači odlučili da mu posvete vreme i pokušaju da odgonetnu ovu misteriju, pa je on proveo dva i po meseca u medicinskom centru, na ispitivanju. Bio je prvo dete sa ovim problemom, i naučnici su morali da krenu od nule.
Objašnjenje je stiglo neočekivano - njima je pomogla jedna karakteristika kod rase pasa, šarpeja, da ih navede na zaključak da je naborana koža i kod Toma iz istog razloga - naime, nivo hijaluronske kiseline u koži dečaka bio je 100 puta veći od normalnog.
Vendi Smit, koja se bavi istraživanjem te vrste pasa, bila je iznenađena kad su je pozvali lekari iz Medicinskog centra u kome se lečio Tom sa molbom da im pomogne.
- Istražujući pse došli smo do zaključka da se višak kože kod njih javlja usled visokih koncentrata hijaluronske kiseline u koži i pomislili smo da taj problem ima i Tom. Svi mi u svom telu imamo tu želatinastu masu, problem je što je Tom u svom telu imao sto puta veću od normalne - objasnili su lekari.
Briga o Tomu je celodnevni posao zbog čega se njegova mama Debi posvetila nezi sina. Koža mora na poseban način da se neguje i kupa kako bi se izbegle infekcije u naboranim delovima.
- Tom se vremenom menjao, ali je fascinantno kako se snalazio sa svom tom kožom koja mu je smetala u hodu i svakodnevnom životu. Gotovo da nikad nije plakao. Imali smo podršku celog našeg malog grada, niko nije okrenuo glavu od njega, svi su pitali za Toma i to nam je značajno olakšalo život - ispričala je dečakova majka.
Lekari su imali nadu da će, kao kod ove vrste pasa, vremenom ovaj nivo kiseline opadati i dati mu normalniji izgled, i to se desilo kako je Tom rastao. Na Tomu se i dalje vidi višak kože, ali ni približno kao kada je bio manji. Kaže da ima prijatelje koji ga gledaju kao jednog od njih, a kada sebe pogleda u ogledalo kaže da vidi samo jednu "nežnu i dobru osobu".
- Neki mi čak kažu da izgledam kul, neki da izgledam vrlo kul, neki mi ne kažu ništa - govorio je Tom kao dečak.
Skoro 30 godina kasnije, australijski mediji pokušali su da dođu do Toma i da vide kako danas živi "čudo od dečaka".
No, nije bilo mnogo tragova o Tomu. On je završio koledž, oženio se i na radost svojih roditelja danas vodi jedan potpuno normalan život.
Sudeći po Fejsbuk profilu vidi se da živi ispunjen život i da se oženio.
(Kurir.rs)
Bonus video: