OBIČAJI I VEROVANJA ZA SVETE VRAČI Veruje se da OVI LJUDI treba najviše da se ČUVAJU, evo i zašto! DVE stvari nikako ne radite
Srpska pravoslavna crkva i vernici slave dan Svetih vrača Kozme i Damjana – svetitelja i nebeskih lekara koji su prema verovanju besplatno isceljivali bolesne. Praznik se posebno obeležava u zdravstvenim ustanovama, jer Svete Vrače lekari slave kao zaštitnike svoje profesije.
Sveti Kozma i Damjan bili su lekari, po hrišćanskom učenju čudotvorci. Rođena braća, rodom iz Male Azije, po smrti oca, kao deca su kršteni i u hrišćanskom duhu vaspitani.
Prema predanju, svetitelji su pomagali i lečili ne tražeći zauzvrat ništa "radi dobitka i bogaćenja, već Boga radi" pa su u narodu poznati kao sveti Besrebrenici.
Iscelitelji Kozma i Damjan se smatraju zaštitnicima lekarske profesije.
"Izučivši lekarsku umetnost, ova sveta braća isceljivahu svaku bolest, jer im u svemu pomagaše blagodat samoga Boga. I na koje god bolesne ljude i stoku polagahu ruke svoje, ovi odmah potpuno ozdravljahu. No dobri iscelitelji ni od koga ne uzimahu nagradu za isceljenja, zbog čega i biše prozvani: besplatni lekari", navodi SPC.
"Sveti Kozma i Damjan, braća po telu, rodom iz Azije, sijali su dobrim delima, pa dobiše od Boga dar isceljenja i darovaše zdravlje i dušama i telima lečeći svaku slabost i svaku nemoć", zapisao je vladika Nikolaj Velimirović.
Zapisano je, takođe, da je Kozma "ljuto zamerio Damjanu kada je od Paladije, žene koju su izlečili od teške bolesti, uzeo tri jajeta i da je čak tražio da ga po smrti ne sahrane pored brata".
Svetitelji su ipak sahranjeni jedan pored drugoga u mestu Feremanu. Svetitelji Kozma i Damjan, u narodu poznati i kao Sveti Vrači, predstavljaju se na ikonama i freskama u srednjovekovnoj odeći, s kovčežićima u kojima su nosili lekove.
Jedna od najpoznatijih fresaka s likovima Svetih Kozme i Damjana nalazi se u Pećkoj patrijaršiji, iznad sarkofaga arhiepiskopa Danila Drugog.
Verovanja i običaji
Po narodnom verovanju, ovaj dan posebno je dobar za molitvu za ozdravljenje. Sveti Vrači obeležavaju se s uverenjem da će Bog sačuvati ljude od bolesti i održati ih zdrave i sposobne za rad tokom cele godine.
Bolesnici se zavetuju Svetim Vračima da će ih posebno poštovati i svetkovati ukoliko ozdrave, a u narodu postoji verovanje da na ovaj praznik nije dobro raditi teške fizičke poslove, a najviše treba da se čuvaju oni koji rade na velikim visinama.
Postoji i verovanje i da bez preke potrebe ne treba izlaziti iz kuće. Ovaj praznik se slavi i kao zaštita od udara groma.
Kurir.rs/RTS