SLAMAO ŽENSKA SRCA, ALI I NJEGOVO JE OSTALO RANJENO: Ona je bila najveća ljubav Njegoša, a patila je za drugim čovekom
Petar Drugi Petrović Njegoš (1. novembar 1813 – 19. oktobar 1851) bio je pravoslavni vladika crnogorski i brdski i poglavar Stare Crne Gore i Brda od 1830. do 1851. godine. Jedan je od najvećih pesnika i filozofa ovih prostora. Njegoš je bio harizmatična i markantna istorijska ličnost, ali je istovremeno bio i duboko prosvetljena i misaona figura, o čemu svedoči pre svega njegovo književno delo. Poštovan kao vladar, ostaje najviše upamćen kao autor epske poeme "Gorski vijenac", koja se smatra za jedno od najvećih remek-dela evropske i svetske književnosti.
Rođen je u selu Njeguši, blizu Cetinja, pre 210 godina, a nakon smrti svog strica Petra Prvog, postao je duhovni i svetovni vođa Crne Gore. Čuvenog vladara često prati glas "ženomrsca", verovatno zbog poznatih citata u svojim delima u kojima kritikuje žensku ćud. Međutim, to je zabluda, vladika Rade nije bio imun na žensku lepotu.
Za njim su uzdisale mnoge dame i prolivale suze, piše RTS. A kako i ne bi kada je bio jedan od najmudrijih, najrečitijih i najlepših muškaraca tog doba. Ni on nije bio imun na žensku lepotu, ali postojao je problem – osim svetovnog, bio je i duhovni poglavar.
„Lepi vladika Rade, visoki, stasiti, crnomanjasti muškarac, visok preko dva metra, ostalo je zabeleženo da je slamao srca. Kao mlad, boravio je jedno vreme u Perastu i smatra se da je u Perastu napisao tu svoju jedinu ljubavnu pesmu Noć vrijedna, odnosno Noć skuplja vijeka. I jedna i druga interpretacija naslova je odlična, gde obrazovani Njegoš pretpostavlja svoj život toj jednoj noći“, navodi turistički vodič Zoran Ilić za RTS.
„Kažu, premda se par mesta u Boki Kotorskoj otima gde se desila ta noć skuplja vijeka, ali smatra se ipak da se to desilo u Perastu, da nije ostao ravnodušan spram jedne mlade i lepe Peraštanke, a bogme, kako kažu, ni ona spram njega. Za nju je govorio 'Mlada đevojka, a soko sivi'. Bila je, onako, Bokeljka, obrazovana, slobodna, ne patrijarhalna i konzervativna kao Crnogorke, i sad kažu da ni ona nije ostala ravnodušna. Njegoš je napisao tu pesmu, kažu da je dugo nosio ispod mantije na srcu dok njegov sekretar nije to otkrio. Imao je prepis, ali taj original tekst je spalio pred sekretarom i kažu da je dugo ridao dok je spaljivao tekst te pesme“, dodaje Ilić.
Ostavljao bi utisak gdegod bi otišao. Tokom boravka u Rusiji, prilikom zavladičenja, prilazile su mu prekrasne ruske kneginje i grofice očarane njegovom lepotom. Zabeleženo je da mu je jedna od njih, Orlova Čemenska, poslala kao dar veliku svotu novca. Zbog čega? Ne znamo. O njegovoj lepoti i pameti šaputalo se od ruskog do italijanskog dvora, ali je njemu pažnju privukla devojka sa ovih prostora.
„Boravak u Italiji vezan je za tu, usudio bih se reći, čuvenu priču Njegoša i njegove ljubavi prema Milici Stojadinović Srpkinji, obrazovanoj, mladoj ženi, rođenoj u Bukovcu kod Novog Sada. Živela je u Vrdniku, zvali su je 'Vrdnička vila'. Kažu, njen učitelj je rekao 'šteta što nije muško da bi mogla da nastavi školovanje', ali školovala se sama. Govorila je bar četiri jezika i bila je jako lepa. Njegoš nije ostao ravnodušan na njenu lepotu i bolesni vladika se baš zaljubio."
Međutim, Milica je bila ravnodušna na njegovu ljubav. Ona se jako zaljubila u Njegoševog prijatelja koji je i ostavio ta čuvena Pisma iz Italije, Ljubomira Nenadovića.
„Ali, to je tako jedan trougao nesretnih i neuzvraćenih ljubavi. Ostalo je zabeleženo da je Njegoš, u svom njegoševskom stilu, i rekao, opčinjen i zaljubljen u Milicu Stojadinović: 'Ja pojeta, ona pojeta, da nijesam kaluđer, eto knjeginje Crnoj Gori'. Ali, bio je kaluđer i vladika i nažalost, od bolesti, od tuberkuloze, umro je mlad. Ali Noć skuplja i vrijedna vijeka, bilo bi lepo kada bi svako od nas, kada jednog dana bude odlazio u svoju prošlost, da imamo bar jednu takvu jedinu noć“, kaže Zoran Ilić.
Tvrd je orah voćka čudnovata, Ne slomi ga, al' zube polomi. Može se reći da je taj tvrd orah bila, u stvari, Njegoševa duša. I nikada nećemo saznati koliko je jaka bila ta njegova unutrašnja borba protiv najjače sile, a to je ljubav, ali ono što možemo tvrditi jeste da je iz nje izašao kao pobednik, jer od ljubavi nije bežao, a sačuvao je i obraz i čast i dostojanstvo. I to je ono najbitnije.
Kurir.rs/ RTS