ON JE BIO SPORTSKI IDOL ŽARKU LAUŠEVIĆU! Niko u Jugoslaviji NIJE SMEO da ga pipne! Muškarci mu se DIVILI, žene "OTKIDALE" za njim!
Žarko Laušević preminuo je ove srede posle teške bolesti. Imao je 63 godine.
Tužnu vest je podelila njegova supruga Anita.
- Obaveštavamo javnost da je danas 15.11.2023. godine u 63. godini života, posle kraće i teške bolesti, preminuo naš suprug i otac Žarko Laušević. O datumu i mestu sahrane javnost će biti blagovremeno obaveštena. U ime porodice Anita Laušević - stoji u saopštenju ožalošćene porodice.
Ova vest pogodila je kompletnu javnost na ovim prostorima jer je otišao jedan velikan glumačke scene. O anegdoti u kojoj su Vlade Divac i Predrag Stojaković izveli Žarka Lauševića u noćni provod već smo pisali, a poznati glumac imao je još spojnica sa sportom. U intervjuu koji je svojovremeno dao za Mozzart sport otkrio je kako je jedno vreme trenirao šah, kao i da mu je idol bio i legendarni bokser Mate Parlov.
- Uzor mi je bio prvi komšija šahovski velemajstor Božidar Ivanović, koji me je i odveo tih tinejdžerskih dana u šahovski klub ‘Titograd’, gde sam proveo dve godine i stigao čini mi se do neke kategorije. Božidar – Bonja je pored toga što je bio i prvak Jugoslavije bio i višestruki prvak Crne Gore u šahu, ali i u stonom tenisu! Bilo je tu još uzora, Miroslav Cerar, Mate Parlov, ali i Serđo Oliva, Švarceneger, zbog kojih sam u potkrovlju našeg stana napravio svoju malu teretanu - govorio je svojovremeno Laušević.
Ko je bio Mate Parlov, čovek kog je Žarko Laušević smatrao idolom?
Mate Parlov je u svojoj sportskoj karijeri osvojio sve što se moglo osvojiti. Nijedan trofej za koji se borio nije mu izmakao. Bio je svetski i evropski prvak i u amaterskom i u profesionalnom boksu, olimpijski šampion i osmostruki prvak Jugoslavije.
Rođen je 16. novembra 1948. godine u Imotskom. Boks je bio njegov život! Sa 16 godina je počeo da trenira ovaj sport u BK "Pula", i posle samo tri godine osvojio je titulu prvaka Jugoslavije u poluteškoj kategoriji.
Upravo tada počinje blistava karijera ovog asa. Prvi veći uspeh na međunarodnoj sceni ostvario je 1969. kada je u Bukureštu postavio vicešampion Evrope. Dve godine kasnije u Madridu je osvojio zlatnu medalju, a 1973. u Beogradu odbranio titulu najboljeg Evropljanina u poluteškoj kategoriji.
Na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine Parlov je osvojio zlato u nezaboravnom finalu protiv Kubanca Karilja. U ovom spektakularnom meču oba rivala su završavala na podu. Meč je prekinut u drugoj rundi kada se Kubanac četvrti put našao u nokdaunu.
Dominaciju u poluteškoj kategoriji Parlov je potvrdio i u Havani 1974, kada je osvojio titulu amaterskoj prvaka sveta u poluteškoj kategoriji. Po završetku amaterske karijere otisnuo se među profesionalce. Nastavio je u istom stilu i 10. jula 1976, u nezaboravnom meču na "Marakani" savladao Italijana Domenika Adinolfija i osvojio titulu profesionalnog prvaka Evrope u poluteškoj kategoriji, u verziji Svetskog bokserskog saveta (WBC).
Dve godine kasnije Parlov je postao i svetski šampion, savladavši Argentinca Migela Anhela Kuelja, nokautom u 9. rundi.
Parlov je ostao upamćen kao jedan od najboljih jugoslovenskih sportista 20. veka.
Osam puta bio je prvak Jugoslavije, pet puta prvak Balkana, dva puta svetski i jednom evropski prvak, a osvojio je i zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine.
Kao amater Parlov je imao 310 borbi, od čega samo 13 poraza. U profesionalnoj karijeri, u 29 mečeva, zabeležio je 24 pobede, tri poraza i dva "remija".
Jugonostalgičari često ističu da su u bivšoj zemlji postojala dva čoveka sa kojima niko nije smeo da se kači... Jedan je bio Tito, a drugi Mate!
Parlov je bio najjači Jugosloven. Muškarci su mu se divili, imitirali su ga, a žene su uzdisale za njim.
Bio je najbolji na svetu. Na vrhuncu karijere bio je nepobediv, a oni koji su se bavili borilačkim veštinama znali su da ne bi uspeli da mu pariraju ni sekund. Bilo je i onih koji su ga provocirali i od kojih je sa osmehom okretao glavu.
"Nisam nikad bio agresivan, mada sam bio žestok. Nisam se tukao od osnovne škole, niti sam imao probleme van ringa. Nisam ih ni tražio! Bilo je svakakvih iskompleksiranih tipova. Hteli su da se dokažu na čoveku koji je osvojio nekakve titule. Ali to sam izbegao. Okrenem se u stranu ili pređem na neku drugu priču", govorio je Mate Parlov.
Bio je zaljubljenik u poeziju, znao napamet na stotine pesama narodne muzike i obožavao je našu prestonicu.
"Beograd je grad koji ću uvek voleti. Tu sam proveo svoju mladost", govorio je Mate.
Nakon karijere živeo je mirnim životom.
"Bokseru je najteže nakon karijere. Pogotovo ako ne zna šta bi radio u životu. Mnugi su prolupali jer nakon profesionalne karijere nisu više videli smisao. Ja sam s druge strane žudeo za anonimnošću. Nisam želeo da živim od starih sećanja. Sada sam samo običan građanin i ne volim kada mi se ljube ruke zbog nekih prošlih vremena", rekao je jednom prilikom Mate.
Kako prvak sveta može biti nacionalista?!
Hrvati su ga posle rata veličali, a on je jednom legendarnom izjavo nokautirao se koji su ga prozivali da je nacionalista.
"Kako ja mogu biti nacionalista ako sam svetski prvak? Mnogi to ne razumeju. nisu bili ni prvaci države, a često ni sami sebe nisu uspeli da pobede. Svet se divio mojim rezultatima i svi su me svuda prihvatali kao svoga, beli i crni, svejeno. Upoznao sam svet i mogu biti samo kosmopolita. Tako ja gledam i na sport i na život".
Popularni jugoslovenski bokser Ante Josipović jednom prilikom je otkrio da je Mate ostao dosledan sebi do poslednjeg daha.
"Šta je svima? Bio sam Titov ljubimac, voleo me je... Boksovao sam za tu Jugoslaviju. I gde sad da se ja svrstavam i za koga? Ne zavisim ni od koga, tako da me svi mogu komotno zaboraviti".
Parlov je preminuo 29. jula 2008. godine. Posle teške i kratke bolesti preminuo je u 60. godini u bolnici u Puli.
Kurir sport
BONUS VIDEO: