Slavni glumac Žarko Laušević preminuo je danas u 63. godini. Glumac, čiji je privatni život bio pravi film, bio je osuđen za dvostruko ubistvo u Podgorici. O danima koje je proveo u zatvoru napisao je knjigu, a jedan od glavnih likova bio je Nikola Kaluđerović, koji mu je bio cimer u ćeliji, a koji je iza rešetaka bio zbog krvne osvete.
Kako je svojevremeno ispričao, Nikola je znao Žarka i njegovu porodicu još iz srećnih cetinjskih vremena, kada je Laušević bio osnovac, a njegov otac radio prvo u školi potom u jednom od cetinjskih muzeja.
Zla kob će učiniti da Nikola uđe u zatvor, u Spužu 1989. godine, pošto je tragajući za ubicama sina jedinca, ubio jednog od braće koje su krivili za smrt njegovog Željka. Tu će mu se 1993. pridružiti cetinjski komšija, glumac u usponu, tragičar, Žarko Laušević.
- Čuo sam u zatvoru za tragediju pred kafićem “Epl” u Podgorici i odmah, onako za sebe prokomentarisao: “Kakva nesreća zadesi jednu čestitu porodicu”. Onda su ga uveli u moju sobu. Znao sam jer su policajci i drugi koji su o tome brinuli, kod mene dovodili, da tako kažem one otmenije. Mene su i u zatvoru poštovali. I ja sam poštovao i zatvorenike i službenike Spuža - seća se Nikola.
Nikola i Žarko, postali su veliki prijatelji, baš u zatvoru.
- Samo je Nikoli teže nego meni - govorio je Laušević, a opet je stari Cetinjanin, kojega je surovi život dobro natopio mudrošću, bio je svestan kolike su Žarkove rane.
- Patio je žestoko, a ponašao se veoma korektno. Bili smo ka braća! Najviše je razglabao sa mnom. I o zlu i o onome što mu je prethodilo. Pa i o onome što će doći. Konstantno ga je mučila dilema: je li se mogla izbeći tragedija. Nisam mu dao odgovor, jer ga niko ne zna i jer ga nema. Razbijao sam mu monotoniju, odgonio ga od zlih misli, pa možda i onih najtežih, da presudi, ne daj bože, sebi - ispričao je Nikola Kaluđerović.
Na zidu sobe u kojoj je provodio dane slika Nikolinog sina Željka. Nastala u zatvoru spuškom, veštom rukom Lauševića. On je znao gotovo sve o talentovanom mladom Kaluđeroviću, pa je portret radio i s posebnom ljubavlju i s velikom pažnjom.
- Nisam znao da slika Željka. On je u zatvoru i slikao i pisao. Meni je obično sve pričao, osim toga. Kada su dolazili beogradski i glumci iz drugih krajeva, njegovi prijatelji, uvek je mene zvao.Mislim da su ga najbolje shvatili Beograđani - rekao je Kaluđerović.
Nikola je rekao kako je Žarko u zatvoru svima pomagao. Najčešće je pisao žalbe i molbe zatvorenicima.
- Jedna od mojih žalbi, ispisana Žarkovom rukom, imala je čak 46 strana. Pomilovan sam, napišite molim vas, po molbi koju je on napisao - rekao je Nikola tada za Novosti.
Nikola je tada rekao da se čuje sa Žarkom za kog je rekao da se dovoljno ispatio i u stranom svetu (teže nego u zatvoru) za dva života. Ispričao je i da ga je Žarko zvao za svaku godišnjicu sina Željka, ali i “vanredno”. Pita za Nikolin šećer, suprugu, Cetinje, Crnu Goru...
- Nemam mu bogami šta reći. Šećer niko nije izlečio, tugu i žalost, ništa ne briše. Crna Gora nije onakva kakvu sam ja želeo. I Žarko, verujem. Od viteštva i čojstva, gotovo ništa nema! Poltroni su danas njeni glavni stanovnici. Deo toga je nasenčio Žaro i u knjizi - ogorčen je bio Nikola.
Nikola je osuđen na 20 godina. Čak 7,5 godina je proveo u istražnom zatvoru, jer je toliko trajalo suđenje. Pomilovan je, pošto je odležao osam godina.
- Meni u zatvoru nije bilo teško, ja sam tražio kaznu za sebe. Verujte da sam najsretniji bio onoga dana kada sam prekoračio prag spuškog zatvora. Najsretniji. I Žaro je želeo da ispašta. Evo, i sada kažnjava sebe! Jer, oni su mrtvi, a ni mi bogami nismo živi! Čovek koji je u poređenju s ostalim glumcima sam vrh, a po mom mišljenju je bolji u svemu drugom nego u glumi, danas kreči stanove. Čudo od čoveka, ali eto...-rekao je Kaluđerović 2011. godine.
Kaluđerović je preminuo 2020. godine u 82-goj godini.
Kurir.rs/Novosti
Bonus video: