MNOGI LAUŠA PAMTE KAO MILOŠA OBILIĆA: "Boj na Kosovu" snimljen za 30 dana, Lečić nije trebalo da glumi Bajazita već ovaj glumac!
U legendarnom filmu "Boj na Kosovu" koji je premijeru imao pre 33 godine, jednu od svojih najzapaženijih uloga ostvario je i glumac Žarko Laušević, koji je juče prerano preminuo u 63. godini, posle teške bolesti.
Mnogi će popularnog Lauša pamtiti upravo kao Miloša Obilića.
TV Novosti su pisale 1989. godine o snimanju ovog ostvarenja. Tekst vam prenosimo u celosti, a snimanja je trajalo samo - 30 dana.
"KO NE DOĐE U BOJ..."
Trećeg aprila, u Smederevskoj tvrđavi, počelo je snimanje TV filma "Boj na Kosovu" - u čast 600-godišnjice kosovske bitke.
Pošto kod nas ništa ne može temeljito i natenane, i za ovaj projekat odvojeno je vremena koliko se u nekim drugim zemljama (sa razvijenom kinematografijom) ne bi utrošilo ni za traženje lokacije i objekata: manje od 90 dana - za snimanje - uključujući i scene samog boja na Kosovu - i montažu materijala. Sve mora da bude gotovo do 28. juna, na dan kada su se, pre 600 godina, presudno sukobile srpska i turska vojska. Uoči tog dana biće premijerno prikazana televizijska verzija jednog od, za naše narode, najvažnijih događaja u srednjem veku.
Da bi sve to uspelo i ispalo kako treba, okupljena je velika ekipa u kojoj se nalazi tridesetak naših najpoznatijih glumaca i oko 120 ljudi koji će biti iza kamere. Uz sve to, za scenu boja na Kosovu biće angažovano i oko hiljadu statista i četrdesetak konja.
Da bi sve "štimalo" kako treba, da ne bi bilo "praznog hoda" i gubljenja dragocenog vremena, sve tehničke detalje paralelno će raditi dve ekipe - dok jedna snima, druga, u nekom drugom kraju zemlje, priprema teren i scenu. Prema onome što smo videli na početku snimanja, sve deluje homogeno i precizno, kao da nije u pitanju domaći projekat!
Najveći deo materijala biće snimljen u ostacima Smederevske tvrđave, jedne od najvećih evropskih tvrđava, koju je narod vekovima zvao i "Jerinin grad". U pitoresknom ambijentu, između starih zidina, biće postavljena pijaca u Novom brdu, kod Prištine, pre i posle kosovskog boja, a tu će biti snimljen i dolazak Miloša Obilića, pa istorijska kneževa večera kada je knez Lazar izrekao istorijsku kletvu:
'Ko ne dođe u boj na Kosovo od ruke mu ništa ne rodilo... Ne imao od srca poroda...'
Potom je ekipa na dva dana skoknula do Mavrova, gde je u manastiru Sv. Jovan Bigorski već bio postavljen dvor kneza Lazara, a zatim se preselila u Pirot, gde snima na tamošnjoj tvrđavi i u manastiru Poganovo, preuređenom u dvor Vuka Brankovića.
Najatraktivniji deo biće svakako snimanje same bitke, za koju je određena lokacija u Deliblatskoj peščari, gde će biti izgrađena i crkva Samodreža, u kojoj je srpska vojska bila pričešćena uoči bitke.
Scenario za "Boj na Kosovu" napisao je poznati pesnik Ljubomir Simović, koji je za osnovu uzeo svoju istoimenu dramu. Reditelj Zdravko Šotra odlučio se za ekipu vrhunskih glumaca, mada su neki u poslednji čas odustali. Kneza Lazara igra Miloš Žutić, knjeginju Milicu Gorica Popović, a Miloša Obilića Žarko Laušević. Ljubi Tadiću je poverena uloga Murata, a kao njegov sin Bajazit trebalo je da se pojavi Aleksandar Berček.
Ali, pošto do dogovora nije došlo, igraće Branislav Lečić. Zbog obaveza na snimanju "Seoba", Dragan Nikolić je morao da odbije ulogu Milana Kosančića, pa će umesto njega zaigrati Milan Gutović. Ulogu Vuka Brankovića tumači Voja Brajović, Milana Toplicu Svetozar Cvetković, a legendarnu Kosovku Devojku mlada Katarina Gojković.
U ostalim većim ulogama pojaviće se Irfan Mensur kao Makarije, Mrgud Radovanović kao patrijarh Spiridon, Bogdan Diklić kao Levčanin, a Branko Cvejić kao Tamnavac. Tu su i Petar Kralj (Vojša), Milena Dravić (Velisava), Neda Arnerić, Ljiljana Gazdić, Olivera Ježina, Suzana Petričević, Neda Brgić - Ognjanović...
Direktor fotografije je Radoslav Vladić. Scenografiju rade Aleksandar Milović i Milenko Jeremić, kostime Biljana i LJiljana Dragović, a muziku piše Dušan Karuović.
Recimo na kraju da će, prema prvim procenama, ceo ovaj projekat koštati TV Beograd jedva 350 milijardi starih dinara, što je samo malo skuplje od, recimo, "Doma za vešanje".
Članak je izašao u "TV Novostima" u aprilu 1989. godine.
(Kurir.rs/Novosti/Želimir Smilevski)