Slavni glumac Žarko Laušević nas je napustio u 63. godini posle kratke i teške bolesti. Od neverice i šoka, kada je objavljena vest o smrti, do velike tuge, saosećanja, preispitavanja pravde i nepravde, ljudima su se prožimale emocije.
Prerano je umro. Više ga nema, a zauvek će biti tu. Bio je u pravu kada je u svojoj knjizi napisao: "Ovde se u svemu kasni. Samo se umire pre vremena".
I oni koji su ga poznavali, voleli ga, živeli i radili sa njim, do onih koji su ga gledali u pozorištu i na filmu i čitali njegova dela, s bolom se sećaju velikog Lauša.
Kažu: "Najtežu ulogu mu je dodelio život".
Večerašnje "Usijanje" posvećujemo velikom glumcu Žarku Lauševiću, s nadom da će njegova duša pronaći slobodu, makar posle smrti. Gosti: Radoslav Rale Zelenović, nekadašnji direktor Jugoslovenske kinoteke, Marija Perović, filmska i telefizijska rediteljka i univerzitetska profesorka i Ljubomir Radanov, urednik rubrike kulture u Kuriru.
Zelenović je rekao da je Laušević započeo karijeru 1982. godine i da je tada snimio šest filmova.
- Nikada nismo dovoljno spremni da prihvatimo činjenicu, a pogotovo da sa nekom bliskom osobom pretpostaviš da vam je taj susret bio poslednji. Iskreno, ponadao sam se, kada sam ga video na premijeri Bajićevog filma, kada se klanjao publici, da će se izvući. Ipak je imao godine kada si mogao tome da se nada. Drugo, Laušić je bio borac, toliko toga mu se desilo u životu, kada se sada podvuče crta, ona je ostao sa obe noge na zemlji. On je započeo karijeru 1982. godine, snimio je šest filmova, to je ono što je njega postavilo, ta široka lepeza uloga, da se stvarno vidi da je reč o talentu i to vanserijskom. Najznačajnije je bilo pratiti kako će se razvijati - započeo je Zelenović, pa nastavio:
- Za njega znamo da je postao veliki glumac, bio je jedan od najomiljenijih, podjenako su mu ležale sve uloge, a neke koje je on napravio jesu fantastičan dokaz da se iz malih uloga može napraviti veliki rezultat.
Petrović je, kada je saznala za smrt, rekla da je zavolela "Gorski vijenac" zbog Lauševića, kao da je i zbog njega postala režiser, ali i da je imala njegove postere, kao i Marlon Branda, pa je u "Usijanju" rekla:
- Sa 12 ili 13 mojih godina bila je predstava "Gorski vijenac", a Žarko Lušević je uleteo na predstavu 10 dana pre Gorskog vijenca. Pre njega je bio "Sivi dom", a u kontekstu odrastanja, naše fiksiranosti za ekrane, kada gledate seriju i kada razmišljate o njoj, te se indetifikujete sa likovima, prvi put vidite neke junake koji nisu po pravilu, onda se odlučujete da li to da bude Crni ili Šilja. Lauševića sam posebno izdvajala jer su mi roditelji rekli da je sa Cetinja, kako mu znaju roditelje, a meni je Crni bio zanimljiviji jer je bio radikalniji. Šilja je bio nekako moj, po svakoj osnovi.
Radanov je poznavao Lauševića, pa je pričao o njegovoj bolesti, ali i njihovom poslednjem susretu:
- Za njegovu bolest smo znali ranije nego što je izašla u medijima, a to je ona vest koju ne želite prvi da objavite. Vest da je loše, sam čuo za vreme festivala u Sarajevu, ali nažalost, to je objavljeno puno kasnije. Što se poslednjeg susreta tiče, čuo sam da je veoma teško bolestan i da ne može da se kreće, onaj aplauz bi trajao čitavu večnost da ga sam Žarko nije prekinuo, a posle tog aplauza je nazdravljao sa kolegama, bio je veseo. Rekoh dobro je, nije loše kao što kažu, bio sam srećan, video sam da je i njemu značilo da bude sa publikom.
Kurir.rs
Bonus video: