GAJO IZ KNINA STAJAO JE SA POTRESNOM PORUKOM NA TRGU Imao je samo jednu molbu, a sada se DOGODILO ČUDO: On me je spasio te 1995...
Sećate li se priče s početka ove godine, koja je potresla region? Da, to je priča o Gaji Radmiloviću iz Žegara u opštini Obrovac, koji je kao i hiljade njegovih komšija, prijatelja i sunarodnika, u vrtlogu rata, napustio svoje rodno mesto avgusta 1995. godine.
Gajo je tada je imao samo 11 godina. Iako je tada bio dečačić, ipak mu se duboko urezao u sećanje taj mučni prizor sa banjalučkog Trgu Krajine.
Naime, tih avgustovskih dana 1995. nekoliko desetina hiljada Srba iz nekadašnje RSK tražilo je utočište, pomoć, vodu, hranu ili samo put koji vodi dalje. Tu su, primljeni od jedne porodice, koja im je ponudila utočište.
- Oni su došli po nas automobilom. Bili smo ja, moj brat Miloš, sestra Kristina, brat od tetke Bojan, moja majka Milica, tetka Stana i tetak Peđa. Taj čovek nas je odveo u svoju kuću, pružio nam hranu, piće, da bi došli sebi od tog puta, od sve te naše muke. Pamtiću do kraja života dobre ljude koji su tada pomogli meni i mojim roditeljima - pričao je zimus Gajo na Trgu Krajine noseći transparent na kojem je pisalo:
-Tražim porodicu koja me primila 1995 godine!
Iako je izgledalo kao nemoguća misija, čudo se ipak desilo. Gaji i njegovoj porodici javio se dobročinitelj sa Trga Krajine. Javio se čovek, javila se porodica koja ih je primila, pružila im privremeno utočište, da se okrepe, da vide šta i kako dalje. Prizor njihovog današnjeg susreta bio je i više nego dirljiv.
- Kada sam došao na Balkanu imao sam dozu straha, bio sam van sebe. Plašio sam se, razmišljao sam i da se vratim. Ne mogu da opišem tu emociju. Najemotivniji sam bio kad mi je umro otac, a ova emocija je još veća, jer je taj čovek zadužio mene i moju porodicu - kazao je Gajo i dodao:
- Kada smo ugledali Manjaču, moja majka se zapitala da li ćemo živi stići do Banjaluke, jer nije bilo šta da se pije.
Kako kaže, niko osim supruge nije verovao da će pronaći čoveka koji ga je spasio davne 1995. godine.
- Ni majka mi nije verovala, ali ja sam morao pronaći svog prijatelja, hteo sam da mu se odužim. Molio sam se Bogu za njega, a nisam znao ni da li je živ, što me posebno plašilo jer sam ga čestio sanjao - kazao je Gajo i dodao da i dalje oseti miris losiona koji je njegov spasilac koristio.
Posebno je naglasio da Jovu smatra svojim drugim ocem, jer mu je spasio život.
- Ovo nije obično prijateljstvo, to prenosim i na svoje potomke – poručio je Gajo i naglasio da se nada da će njegov prijatelj Jovan da poživi.
Jovan Vidović, koji je, nakon dugih 28 godina, prilikom ovog susreta bio izuzetno emotivan, najavio je svoj odlazak u Knin, gde će posetiti Gaju.
Kurir.rs/Glas Srpske