Nedavno preminuli glumac Žarko Laušević je svojom pisanom rečju pokušao da bar malo približi ljudima ono što je doživeo od trenutka kada je ubio dvoje ljudi.
Vest je kao bomba odjeknula u medijima, a onda je zavladala neverica. Laušević je tada bio jedan od najpoznatijih glumaca bivše Jugoslavije, a onda mu je jedna kobna noć krajem juna 1993. godine preokrenula život. U karijeri je glumio u dvadesetak filmova, a potom četiri godine i sedam meseci proveo u zatvoru – zbog ubistva. Grupa mladića se 30. juna sukobila sa njim i njegovim bratom Branimirom u jednoj crnogorskoj kafani, a sve se završilo tako što je Žarko pucao na njih u samoodbrani, dvojicu je ubio, a trećeg teško ranio.
Događaj je opisao u svojoj biografiji „Godina prođe, dan nikad“. U knjizi opisuje kako su ih trojica napali i počeli da ih tuku i kako se našao na podu. U torbi je imao pištolj koji je kupio i počeo da nosi sa sobom nakon što je dobio pretnje zbog igranja lika Svetog Save u istoimenoj predstavi.
- Vadim pištolj iz torbe i odmah ga repetiram usmeravajući ga prema napadaču. On skače na mene! Vidim ga tamo, nekoliko centimetara od sebe, istog ludog pogleda i bez straha. Rvemo se, stojeći, oko mog pištolja. Vidim da nešto viče, ali ništa ne čujem. Moj CZ-99 je između naših grudi. Četiri ruke koje otimaju. Pritisnem okidač. Ništa se ne dešava. Ni zvuk ni nasilnik ne odustaju. Opet pucam. Ništa. "Bože, da li ovaj pištolj uopšte radi?" Opet pucam. Ne znam koliko puta i ne znam gde. Mislim da sam ga udario. Pritisak popušta, telo mu se odvaja od mene - opisao je Žarko. Nakon toga je, piše, video kako drugi napadač bode njegovog brata razbijenom flašom, pa je pucao i u njega.
- Ubio sam dva momka koji su tek krenuli u život! Da nisam, bili bismo mrtvi! I Mili i ja. Da mi je uzeo pištolj, ubio bi me! A drugi bi zaklao Mila kao životinja preda mnom. Sa kolenima mog brata na grudima u nesvesti i nepomično - klanje razbijenom flašom! Pucao sam. Nisam imao izbora. Nisam znao ništa drugo. Nikad sebi neću oprostiti - napisao je glumac.
Ovaj ozbiljan slučaj, koji je digao na noge čitavu Podgoricu, dogodio se nekoliko minuta iza ponoći, a kako je tada sve izgledalo medijima, ispričala je prisutna konobarica.
- Neverovatno je šta se dogodilo. Praktično ništa nije dovelo do tragedije. Ali, ništa nije 'mirisalo' na ono što se dogodilo. Pre nego što su braća Lauševići došla, a bilo je oko ponoći, grupa mladića je sedela u kafiću u maloj bašti. Neki od njih su naši stalni gosti. Nakon što su pojeli sendvič, popili pivo i sok, prešli su ulicu. Jedini je ostao Dragor Pejović, naslonjen na ogradu. Još je jeo svoj sendvič - rekla je konobarica Dragica Bogavac, koja je pre ponoći poslužila mladiće u kafiću.
- Svi momci su bili mirni, a Žarko Laušević je ranije svraćao i prošlog leta jeo ćevape kod nas, rekao je da je došao jer voli naše ćevape - rekla je Dragica.
- Braća Laušević su naručila pivo i knedle. Dok je stariji Branimir Laušević sedeo za stolom, Žarko Laušević se vratio u kiosk da vidi koju će salatu naručiti. Upravo tada su mladići, koji su već bili na drugoj strani ulice, viknuli, bili su bučni. Na to je Žarko Laušević, ne podižući ton, dobacio, koliko se sećam, Pejoviću: 'Kakva je ovo buka?' Onda je Pejović odgovorio, opet kažem, koliko se sećam, šta te briga ko viče. Videla sam kada je Žarko Laušević pao na sam zid kioska. Nosio je šorts i tamnoplavu košulju. Nosio je tu torbicu za novac oko struka, dok mu je preko ramena bila prebačena kožna torba. Tada je u kafiću bio samo jedan gost - nastavila je.
- Kada je izbila tuča, Pejoviću je u pomoć pritekao Radovan Vučinić. Tako su se svi našli u malom prostoru bašte kafe bara. Odjednom je počela pucnjava. Izašala sam sa kuhinjskim nožem u ruci kojim sam ranije sekla salatu. Upravo u tom trenutku iz bašte je istrčao mladić držeći se za stomak i pao preda mnom na trotoar. U tom trenutku nož mi je ispao iz ruku - ispričala je.
(Kurir.rs/Story.hr)
Bonus video: