Javno priznanje lidera Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića da je njegov dojučerašnji saborac Dragan Đilas pokušao da ga ućutka i tako ga praktično ukloni iz predizborne kampanje još jedan je pouzdan dokaz o postojanju Đilasovog diktata unutar gotovo cele opozicije, o čemu je Kurir već pisao. Ovoga puta Tadić je taj koji je osetio surovu moć formalnog lidera Stranke slobode i pravde i faktičkog vlasnika liste "Srbija protiv nasilja".
Totalitarizam
Na slučaju Tadića i njegove SDS sasvim precizno se može pratiti rad dobro uhodanog mehanizma koji Đilas primenjuje zahvaljujući pozamašnoj zaleđini, pre svega finansijskoj i medijskoj, vlasnika Junajted grupe Dragana Šolaka. Ukoliko nešto ili nekoga ne može da stavi pod svoju kontrolu, ova interesno-poslovna i politička osovina Đilas-Šolak melje sve pred sobom, a sve počinje baš od ućutkivanja.
Pošto su pregovori o zajedničkom nastupu na izborima propali, Tadić je rešio da progovori o Đilasovim metodama za koje je rekao ih koristi samo "najmonstruozniji totalitarni režim u svetu".
- Ono što je bio jedan od zahteva koji su stvarno blasfemični u razgovorima o ulasku naše stranke u tu koaliciju jeste da se meni zabrani javna reč narednih nekoliko meseci. Pokušao sam da im objasnim da je zabrana javne reči povezana s najmonstruoznijim totalitarnim režimom u svetu i uvek totalitarnost nastupa preko zabrane javne reči. To je bio uslov koji je postavio jedan od lidera ili lider te koalicije "Srbija protiv nasilja" koji očigledno ne zna da se to ne može nikada nikome uspostaviti - izjavio je Tadić za Euronjuz govoreći o Đilasu.
Đilas je medijsku odmazdu servirao ekspresno preko svojih trbuhozboraca u vidu puštanja priče da je Tadić zapravo Vučićev pion, te da su mu naprednjaci prikupljali potpise za izbornu listu. I dobili smo još jedan u nizu požara unutar opozicije. Dežurni piroman ponovo je bio Đilas, kome je ovo bilo i prejednostavno, ako se ima u vidu da je istim mehanizmom uspeo da rasturi i desnicu u paramparčad. Na ove optužbe Tadić je rekao da se radi o "prljavom napadu unutar opozicije" i da je to "očigledno odgovor na istine koje sam izneo o pregovorima s listom 'Srbija protiv nasilja' i zahtevima Dragana Đilasa".
Samoponiženje
Đilas je još jedanput izveo pokaznu vežbu za sve one koji neće pod njegovu dirigentsku palicu. Pomoću Šolakove medijske mašinerije on prilično lako izlazi na kraj sa opozicionim parčićima, kako danas izgledaju opozicione stranke i pokreti unutar takozvane proevropske opozicije. Đilas je za sebe prigrabio ulogu vrhunskog cenzora od koga isključivo zavisi medijska vidljivost svakog od aktera ovog opozicionog bloka. Kada je tako postavio stvari, Đilas je pod svoju kapu dobio ucenjenu grupaciju koja ne sme da mu se suprotstavi, jer dobro zna da će biti kažnjena svojevrsnim embargom na pojavljivanje na N1, Novoj, u listu Danas i drugim medijskim adresama Junajted grupe. Kada se stvar očisti od parola o radu u interesu građana, na površinu izbija goli interes Đilasa da skloni sve one koji mu stoje na putu. Tadić je samo poslednji u tom nizu. Međutim, s obzirom na bezobzirnost i beskrupuloznost tandema Đilas-Šolak, nije sve gotovo. Vreba se sledeća žrtva.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković ocenjuje da je slučaj s Tadićem još jedna posledica Đilasovih težnji da sve kontroliše.
- Ovde vidimo Đilasovu otvorenu pretenziju da apsolutno sve kontroliše, i politički i medijski. Epilog te težnje su sukobi s Tadićem, Jeremićem i svima koji neće kako Đilas hoće. To nisu suštinski nove, već su stare varnice koje su se rasplamsale ponovo, očigledno i javno i strasno. Oni očigledno u svojoj međusobnoj mržnji idu do samoponiženja i uništenja. Te međusobne varnice su uništile DS, sad idu da unište nove partije koje su ova dvojica formirali. Na indirektan i nedvosmislen način pomažu vlasti da se odbrani i sačuva pozicije - objašnjava Stanković.
Kurir.rs
Bonus video: